Ti smešni ili strašni predmeti (lutkice, kosti nekih životinja…) i upadljive boje (crna, koja predstavlja đavola, bela, koja je simbol brašna i crvena- koja predstavlja ljutinu) stavljaju se na razne načine na one koje treba zaštititi od uroka.
To su najčešće mala deca, neveste ili stoka, pa se tako nekada u prošlosti dešavalo da neko osušenu lobanju natakne na visoku motku negde na imanju blizu stoke, kako bi se urokljiv pogled prvo na njoj zadržao i izgubio svoju urokljivu moć.
Veruje se, takođe, da malom detetu ne treba nikako reći da je lepo, već ga treba malo pljucnuti i reći mu da je ružno. Majke, da bi sačuvale svoju decu od urokljivih pogleda, vezuju mu za kapicu neki predmet: srebrnu paru, glogov trn, zub uginule životinje ili traku živih boja kako bi se urokljive oči zadržale na tim predmetima i ne bi uspele da nanesu štetu detetu.
Isto tako, kada ide negde sa malim detetom, majka izvrne nešto od detetove odeće, nagari ga malo između obrva i vikne u odžak: “Kada se i odžak urekne, onda se i moje dete ureklo!”
stil.kurir.rs / opanak.rs
