Istina je da želiš da budeš voljena i da ponovno želiš da voliš. Istina je da o tome razmišljaš više nego što priznaješ. Istina je da si usamljena i osećaš kao da nešto nedostaje.
Istina je da razmišljaš o ljudima koje si pre volela i možda ti nedostaju, ali ne želiš da to znaju jer nema smisla. Povredili su te.
Istina je da se ne bojiš ljubavi nego slomljenog srca.
Ne bojiš se da prva pošalješ poruku ili nazoveš, bojiš se da ti neće odgovoriti.
Ne bojiš se reći nekome da ti nedostaje, bojiš se je li mu stalo do toga.
Ne bojiš se da se zaljubiš nego se bojiš da će to doći kraju, bojiš se da visine vode do pada. Bojiš se što će se dogoditi nakon pada- pogotovo ako si ti ta koja padne.
Istina je da puno razmišljaš o ljubavi, pitaš se šta je pošlo naopako, razmišljaš o svojim izborima i pitaš se zašto uvek sve završi prije nego počne i je li tvoja krivica.
Bojiš se da slomiš vlastito srce jer misliš da samo sebe možeš kriviti za to. Ti si ta koja je dala nekome srce, nekome ko ga je slomio. Ti si ta koja je volela nekoga ko ti nije mogao uzvratiti ljubav.
Tvrdiš da si prebolela, da imaš važnije stvari u životu, da čekaš pravog jer uvek padaš na pogrešne.
Ali, kad ceo život padaš na pogrešne, nećeš moći prepoznati pravog.
Uvek ćeš se pitati je li to još jedna laž ili igrica, pokušava li s tobom on zaboraviti nekoga i kada će naći nekog drugog.
Zato sabotiraš sve veze jer se bojiš da ponovo voliš. Ne bojiš se zapravo ljubavi nego slomljenog srca. Ne želiš biti sama i ne želiš biti s pogrešnim.
Ironija je da ti ljubav slama srce i kad si sama.
Usamljenost ti slama srce, prošlost ti slama srce, uspomene i sećanja ti slamaju srce.
Ne možeš pobeći od slomljenog srca čak i kad to pokušavaš izbeći.
I zato se slobodno zaljubi u nekoga zbog koga se osećaš dobro. Jednog dana veza neće završiti i više se nećeš bojati. Uz tu osobu ćeš se osećati najsigurnije na svetu. Osećaćeš se kao kod kuće.
