Nije se pomerila sa svog položaja kada sam ušetala, niti ju je uznemirio moj krik, usplahirenost i panika.
Uskoro mi je saopšteno da je ona druga devojka mog dečka i da sa njom živi svega tri ili četiri meseca kraće nego sa mnom. Ne, ne žive zajedno u drugom gradu, žive zajedno u njegovom drugom stanu (za koji nisam ni znala da postoji), svega 10-ak kilometara dalje. Ona zna za mene, i oduvek je znala – na početku joj nije smetalo, ali smatrala je da je došlo vreme “da njen čovek bude samo njen”.
Kao da bih pomislila da i dalje bude moj, posle onoga što je ispričala…
Svi ti poslovni putevi i odlazak u inostranstvo bili su zapravo odlazak u njen zagrljaj… Eto, sve je bila laž. Ceo moj život je bila velika laž.
Pokušavala sam da složim te deliće tužne slagalice u deo, ali nije mi išlo. Ako nije išao na poslovna putovanja, od čega smo živeli? Odakle mu toliki novac? Kako je mogao da se pretvara da me toliko voli? Zar je moguće da je sve bilo šarada? Iskreno, u prvi mah čak sam verovala da ta grozna žena laže, da je luda i da je sve izmislila. Jer – odakle mu snage, želje, volje i veština da ima faktički ima dve porodice? Odakle mu potreba, zar je moguće da mu jedna nije bila dovoljna?
Pitanja, scenarija, optužbe, sumnje, paranoidne misli rojile su se bez prestanka!
Ubrzo sam spakovala stvari i vratila se u roditeljski dom. Ne vredi trošiti reči na to koliku sam bol nosila, i koliko sam bila nesposobna da prihvatim stvarnost. Danima sam bila pod lekovima za smirenje i uglavnom sam samo spavala.
Suočavanje sa njim bilo je teško i potresno. Isprva je sve poricao, tvrdeći da je ta žena zaista luda i da je sve izmislila, no, to mu nije pošlo za rukom… Zatim je prešao na obećanja da će je ostaviti, da je napravio grešku, da ga je saterala u ćošak, na zakletve da će biti najbolji dečko ikada ako mu oprostim. S obzirom da je ostao bez očekivane reakcije, postao je agresivan i bezobrazan, optuživši me da sam previše fina u seksu i da je sasvim opravdano što je imao drugu. Na kraju, u tom izlivu besa, dobila sam i šamar…
Završilo se tako bedno – više od 3 godine života bilo je bačeno. Toliko ljubavi, toliko emocija, toliko prednosti, a takvo razočarenje na koncu svega. Neke ljubavi se završe jer jedna strana tako želi, neke jer tako žele obe, neke nikada ne prestaju, a neke očigledno nikada nisu ni postojale i u amanet ostavljaju gorčinu i nepoverenje u svim narednim odnosima.
Moram da dodam, jer verujem da se to pitate, – od čega je finansirao nas obe, s obzirom da posao nije ni postojao, ostala mi je enigma do dana današnjeg. Ništa pošteno, sigurno…
Zato, žene, vodite računa kome poklanjate svoju ljubav! Čak i kad mislite da znate sve o nekome, proverite još jednom!
