Ljubav je prevrtljiva stvar. Jednog dana ne možemo zamisliti da živimo bez te osobe, a već drugog se zapitamo da li smo tu osobu ikada voleli. Međutim, ljudi se nikada ne zapitaju da li su se zaljubili ili ne. Zapravo, većina ljudi veruje da “voli” pre i nego iskusi šta je prava ljubav.
Brzo poverujemo da smo pronašli ljubav, jednako brzo kako poverujemo da je gubimo. S obzirom da smo najkontradiktornija bića koja koračaju ovom planetom, u beskrajnoj smo potrazi za udobnošću; tragamo za udobnošću, a onda, jednom kada je nađemo, veoma brzo počnemo tragati za novim avanturama, za novim izazovima, za novim osećanjem uzbuđenja. A to je, samo po sebi, samo još jedan oblik udobnosti.
Ipak, ljudi se ponekad zaljube. Ponekad se ono što doživljavaju ne može opisati riječima i čini se poput neke magične stvari. Nažalost, najmagičnija iskustva su ona koja najbrže nestaju u praznini. Međutim, neko ko se zaljubio, zavoleo, često je preispitivao tu ljubav samo da bi na kraju došao do zaključka da je to jedna od najboljih stvari koja mu se desila u životu: prava ljubav ne bledi.
Ona se koleba. Varira. Naizgled, može ući u stanje hibernacije na par meseci, ponekad čak i duže. Ali, tu je. Ona je deo vas. Deo kojeg se ne možete i ne želite otarasiti. Iz tog razloga, jedini način zbog kojeg se odljubite jeste činjenica da nikada niste ni bili istinski zaljubljeni.
Ali, kako možete razlikovati? Pa, jedini načini da znate da li volite ili ne jeste da sačekate i vidite da li vaša osećanja blijede. Da, beskrajno zapetljano. Ipak, postoje određene naznake koje vam mogu pomoći da shvatite da li je ono što doživljavate gubitak ljubavi ili, jednostavno, gubitak interesovanja.
Ljubav prema partneru se koleba, a ne samo vaš interesovanje za njega
Ljudska psiha stvorena je sa isprepletenim slojevima misli. Kako bismo pojednostavili stvari, zamislimo da naše dugoročne želje i potrebe postoje na jednom sloju, a da su sve neposredne želje i potrebe na drugom, odvojenom sloju. Naše dugoročne želje i potrebe su baza – kompas koji nas usmerava ka našem pravcu u životu. Naše dugoročne želje i potrebe formulišu dugoročne ciljeve. Naše kratkoročne želje i potrebe, s druge strane, nalaze se na ravnini koja je konstantno podložna promenama. Jednog trenutka želimo ovo, a već sledećeg ono. Ljubav, istinska ljubav, egzistira na dugoročnoj ravnini. Ona se ukorenjuje u naše najdublje želje i ciljeve.
Problem s kojim se većina ljudi suočava je, dok nas naše dugoročne želje i ciljevi održavaju u pokretu, naše kratkoročne želje i potrebe najviše nas uzbuđuju. Zašto? Zato što one postoje u sadašnjosti. One zahtevaju ili omogućavaju neposrednu akciju, neposredno menjanje i neposredno zadovoljstvo. Njih je najlakše ostvariti, a samim tim, većina ljudi provodi većinu svog života jureći za onim što im izmiče. Ali, ta ljubav koju ste ostavili najverovatnije još uvek čuči negdje u vama. Možda je ignorišete, dozvoljavajući sopstvenim interesovanjima da se usmeravaju na druge stvari ili ljude, ali ako ste ikada istinski voleli onda još uvek volite tu osobu.
