Momak koji je činio da se smeješ, da ti oči zablistaju i srce zaigra, čovek koji je činio da ti sav teret spadne sa srca i svi problemi ovog sveta nestanu… iščezao je negde. Jednog dana kao da se umesto njega pojavio nekakav njegov dvojnik, prazan i bez one ljubavi na koju si navikla.
Leptirići u stomaku preobrazili su se u živi pesak
Nekada si odlazila od njega sa osmehom od uva do uva, istinski srećna i radujući se životu.
Sada odlaziš prazna, neispunjena i nesigurna.
Postao je nekako bezobziran, grub, nepristojan. Govori ti ružne reči, tvoje potupke i osećanja naziva nekakvim pogrdnim imenima… Ne vidi te, ne čuje te. Tu si pred njim, a on kao da je preko noći oslepeo i ogluveo. Gleda kroz tebe. On misli da zna sve, ali ne vidi ni ono šta mu je pred nosom.
Suviše je zauzet…
Svako veče slao ti je poruke za laku noć, svakog jutra si njegov SMS čitala uz kafu i tako započinjala dan. Svakim svojim postupkom te je podećao na dubinu svojih emocija. Zvao te je svojom i pričao ti sve šta mu se događalo tokom dana, pitao kako si ti provela svoj.
Sada si srećna ako uopšte odgovori na poruku. Suviše je zauzet bitnijim stvarima. Suviše je postao pun sebe, suviše siguran u tebe…
