Infrazvuk
Infrazvuk je zvuk duboke frekvencije koji ljudi ne mogu čuti, dok neke životinje, kao što su slonovi, mogu. Niske frekvencije mogu izazvati različite fiziološke nelagodnosti kod ljudi. Naučnici koji proučavaju efekte vetroturbina i buke (infrazvuk) koju stvaraju u blizini naseljenih područja su otkrili da niske frekvencije mogu izazvati dezorijentaciju, osećaj panike, promene u broju otkucaja srca i krvnom pritisku, kao i mnoštvo drugih sličnih posledica koje bi se lako mogle povezati sa pojavom duhova.
Jedan slučaj kada je infrazvuk bio odgovoran za percepciju pojave duhova desio se 1998. godine u laboratoriji jednog proizvođača medicinske opreme. U njemu je navodno bila jedna soba koju su stalno proganjali duhovi, a u njoj je često radio inženjer Vic Tandy. Kad god je Tandy boravio u ovoj laboratoriji, osećao se depresivno i neprijatno, često je čuo i video čudne stvari, uključujući i “avet koja je definitivno izgledala kao duh.”
Na kraju, Tandy je otkrio da je u sobi svo vreme bio upaljen ventilator koji je proizvodio infrazvuk (19 Hz), koji je svojim nečujnim vibracijama uzrokovao dezorjentišuće efekte. Dalja istraživanja su pokazala veze između infrazvuka i bizarnih senzacija poput one kada imate jezu ili kada se osećate neprijatno, bez nekog očiglednog razloga.
Buđ
Shane Rogers, profesor inženjeringa na Univerzitetu Clarkson, je proveo nekoliko meseci obilazeći lokacije na kojima su se navodno pojavljivali duhovi. On je uočio da je na većini lokacija bilo vlage, odnosno buđi.
Preliminarna istraživanja pokazuju da neke vrste buđi mogu izazvati simptome koji zvuče prilično sablasno, poput iracionalnog straha, pa čak i demencije. Profesor Rogers kaže da je došao na ideju da istražuje ove lokacije nakon što je pogledao jako puno emisija o duhovima. Njegov cilj je bio da pokuša pronaći neki zajednički faktor koji bi mogao objasniti zašto ljudi imaju ove osećaje.
On kaže da je još uvek rano da se donese zaključak da li je buđ faktor ili ne, ali anegdotski vidimo da ove (otrovne buđi) postoje u mestima koja progone duhovi.
Moć sugestije
Mnoge su studije pokazale da moć sugestije može uticati na to kako okolina utiče na ljude i kako ljudi utiču na okolinu. Moć sugestije neke ljude može naterati da zavole neki proizvod, da ozdrave od placebo lekova… i da vide stvari koje nisu tu.
Jednostavan primer je da ako inače stidljiva osoba očekuje da će joj čaša vina pomoći da se opusti na zabavi, ona će verovatno nakon čaše vina razgovarati sa više ljudi. Iako će ta osoba možda reći da je to bilo zbog vina, jasno je da su očekivanja iste odigrala veliku ulogu, verovatno i veću od čaše vina. Isto tako, ako osoba uđe u prostoriju za koju se veruje da je progone duhovi očekujući da će videti duha, velike su šanse da će i doživeti neku određenu senzaciju i povezati je sa paranormalnom pojavom.
Ako ste gledali emisije o istražiteljima duhova, mogli ste primetiti da ljudi odmah kažu drugima kada vide, čuju ili nešto osete. “Jeste li videli?” Ako je više istražitelja u istom prostoru zajedno, ova sugestija može uticati na druge da počnu verovati da vide istu stvar. Pored toga, svaki televizijski šou počinje sa timom koji “hrani sugestiju” prisutnih, kao i onih ispred TV ekrana, tvrdnjama o tome kako se na specifičnoj lokaciji pojavljuju duhovi. Članovi tima hrane jedni druge informacijama i to dovodi do histerije. Dok je ovo idealan recept za zanimljiv i uzbudljiv TV program, jako je loše za realnu procenu situacije.
Masovna histerija
U junu 2013. godine, više od 3.000 radnika je stupilo u štrajk u fabrici odeće u Gazipuru u Bangladešu. Oni nisu protestovali protiv dugog radnog vremena, niti su tražili veće plate. Oni su zahtevali da neko učini nešto sa duhom u toaletu. Navodno, ljutiti duh je napao radnicu u ženskom toaletu, uzrokujući opštu paniku nakon koje je usledila pobuna. Vlasnik fabrike je naredio egzorcizam, a možda je ipak trebalo i da zove psihologe, s obzirom da su radnici fabrike doživeli psihološki fenomen poznat kao masovna histerija.
Ove kolektivne zablude nastaju kada su ljudi pod velikim stresom, obično zahvaljujući opresivnim okruženjima kao što je gore navedena fabrika. Ovaj se nagomilani stres pretvara u fizičke simptome kao što su glavobolja, mučnina, grčevi ili nasilje, a poznati su slučajevi i epidemije plesa i epidemije smeha koji se pripisuju fenomenu masovne histerije.
Kada u sav taj nagomilani stres dodate verska i kulturna verovanja, relativno izolovanu sredinu i glasine – imate recept za katastrofu. Tada u igru stupa moć sugestije koja zahvata već stresom oslabljene ljude, izažavajući opštu paniku.
pixelizam.com
