Kako nauka pokušava da objasni pojavu duhova? Postoje mnogobrojne teorije, a mi izdvajamo neke koje se često spominju u krugovima naučnih radnika.
Bili stvarni ili ne, duhovi definitivno nisu neki moderni koncept koji se pojavio u skorijoj istoriji. Danas znamo da su se spominjali čak i u mezopotamskim religijama – religijama Sumera, Vabilona, Asirije i drugih ranih država u Mesopotamiji. Duhovi su se spominjali i u Drevnoj Grčkoj, Egiptu i u Rimskom carstvu, a u Viktorijanskoj Engleskoj su se čak i fotografisali (iako je dokazano da je to bilo delo šarlatana).
Dok neki ljudi i danas čvrsto veruju da duhovi postoje, drugi opet pokušavaju racionalizovati ove pojave. Neki ljudi određene upitne stimulanse tretiraju kao značajne. Na primer, ljudi vide lice na nekom sasvim običnom brdu, od svetla pomisle da se kreću duhovi, ili čuju skrivene poruke u audio zapisu. Ovaj fenomen je u psihologiji poznat kao pareidolija – piše Pixelizam.
“Deo razloga zašto mnogi od nas veruju u duhove se jednostavno svodi na način na koji naš mozak radi”, tvrdi Barry Markovsky, sociolog na univerzitetu u Južnoj Karolini. “Ljudski um uvek traži objašnjenje za nesigurne informacije. Duhovi se gotovo uvek pojavljuju pod nejasnim okolnostima – kao što je slabo svetlo, ili kada se budimo ili pokušavamo zaspati, kada naša čula nisu najfunkcionalnija.”.
Elektromagnetsko polje
Kanadski neurolog Michael Persinger već decenijama proučava efekte elektromagnetskih polja na percepciju ljudi o duhovima. Njegova je hipoteza da pulsirajuća magnetska polja, neprimetna na svesnom nivou, izazivaju osećaj da u sobi postoji neka “prisutnost”. Persinger tvrdi da elektromagnetno polje izaziva neobične aktivnosti u temporalnim režnjevima mozga.
Persinger je proučavao ljude u svojoj laboratoriji koji su na glavi imali takozvanu “Božju kacigu”, zaključivši da određeni obrasci slabih magnetnih polja iznad nečije glave za 15 do 30 minuta mogu stvoriti utisak da postoji nevidljiva prisutnost u sobi.
Drugi naučnici su takođe potvrdili da sredine koje imaju reputaciju da ih progone duhovi često imaju neobična elektromagnetna polja.
Trovanje ugljen-monoksidom
Doktor po imenu W.H. Wilmer je 1921. godine objavio priču o ukletoj kući u medicinskom časopisu American Journal of Ophthalmology.
Porodica koja je živela u ukletoj kući, pod nazivom Porodica H u medicinskoj literaturi, počela je doživljavati čudne pojave čim su se doselili o ovu (staru) kuću. Čuli su škripanje nameštaja, čudne glasove u noći, i osetili prisutnost nevidljive sablasti. Tvrdili su da ih u krevetu drže duhovi i da se ne mogu pomeriti, osećali su slabost i još mnogo drugih negativnih osećaja.
Kako se kasnije ispostavilo, neispravna peć je punila kuću ugljen-monoksidom, uzrokujući slušne i vizuelne halucinacije. Od trenutka kada je peć popravljena, Porodica H više nikada nije videla niti čula duha.
