“Šta to radite”, viknula sam u šoku. Mama je skočila sa kauča, a obrazi su joj goreli. “Stavili smo pogrešan DVD” govorila mi je. – Šta ti misliš, da sam glupa? – pitala sam je, a onda se u razgovor uključio i Endi. – Ne budi toliko nesigurna. Umorna si, zato si tako razdražljiva – rekao mi je, i naterao me da počnem da se preispitujem. Sledećeg jutra su se ponašali kao da se ništa nije dogodilo, i zaključila sam da sam paranoična.
Postepeno, sve se vratilo u normalu, i sedam meseci kasnije ponovo sam zatrudnela. Endi i ja bili smo presrećni. Međutim, jedne večeri vratio se iz paba i pobesneo što je večera bila hladna. Udario me je. Odmah sam pozvala policiju i osuđen je na 18 meseci uslovne kazne. Spakovala sam mu stvari i izbacila ga iz kuće. Primetila sam da mami nedostaje.
“On je navučen na alkohol. Nadam se da će negde pronaći pomoć da se skine sa njega” često je govorila. Četiri meseca kasnije, rodila sam sina. Iako sam se trudila da nastavim sa svojim životom, mama je stalno spominjala Endija i pričala mi šta sada radi.
“Odlazi na terapiju, leči se od alkoholizma i ide kod psihijatra kako bi naučio da obuzda bes – rekla mi je, dodavši da bi trebalo da se pomirimo. Pomislila sam da je možda u pravu. Ipak imamo dvoje dece. Posle mesec dana smo se našli. – Žao mi je zbog svega što sam ti priredio. Ali, promenio sam se. Prestao sam da pijem – rekao mi je.
Zagledala sam mu se u oči i u njima pronašla Endija u koga sam se zaljubila. Rešila sam da mu oprostim. Uselio se kod nas i u naredne dve godine sve je bilo sjajno. Rešili smo da se venčamo. Međutim, što se svadba više približavala, on je bio depresivniji. Pored toga, i mama se ponašala veoma čudno.
