5. Veze su postale sport
Cilj svake romantične veze po samoj svojoj ideji je pronalazak partnera za dugoročni odnos i zasnivanje porodice. Iako se to nužno ne događa uvek, takav pokretač donosi aspekt romantičnosti u odnos.
S druge strane, danas ljudi ulaze u odnos zbog seksa, privremene zabave ili s već prethodno postavljenim ograničenjima – neću se venčati, ne želim da imam decu, brzo ćemo raskinuti… Sve to rezultira smanjenjem romantičnih očekivanja, sanjarenja i kao takvo ubija ideju ljubavi.
6. Kompromisa nema na vidiku
U skladu s teorijom egoizma, javlja se i potpuni izostanak kompromisa. Stav u kojem je već jedna mana dovoljna da prosudimo kako nam neće odgovarati ili nas odbija tako da mu nećemo dati ni priliku je vrlo površan.
Potpuno različiti vrednosni sudovi svakako su prepreka za vezu, ali ideja da postoji odnos u kojem se ljudi slažu bez potrebe za kompromisom je potpuna iluzija, ističe Hadson.
7. Vera u bajke sa srećnim završetkom
Dok se ljudi svakodnevno bombarduju s crnim podacima o sve manjim šansama da pronađu pravog partnera za sebe, statistikama o razvodima i slično, s druge strane se odrasta na holivudskim filmovima i bajkama sa srećnim završetkom koju bi svako poželeo za sebe.
Dijametralno suprotne ideje stvaraju haos kod pojedinca, koji je izgubljen u pesimizmu i optimizmu pa mu jedino preostaje da se pita “a šta je to ljubav” i “vredi li uopšte muke”.
8. Uvek ima neko bolji…
Mediji, reklamne kampanje, slavne zvezde na društvenim mrežama, photoshopom uređeni predivni ljudi koji nam se smeše s naslovnice – sve to nas uverava da postoje savršeni ljudi. Isto tako, svako želi da napravi što savršeniju verziju sebe, a za to je potreban i savršen partner.
Osuđivanje na temelju fizičkog izgleda ili drugih predrasuda (on ne radi dovoljno dobar posao, ona nije dovoljno atraktivna…) unosi u ljubavna pitanja proračunatost, što je prvi neprijatelj ostvarenja romantične sreće. Isto tako, veliča se “rešavanje” starih partnera zbog boljih, mlađih ili “poželjnijih” modela i tako unedogled.
9. Sve za cilj
Kulturne vrednosti društva nam govore da svako treba da se fokusira na sebe i ostvarenje ličnih ciljeva za sreću. Iako je važno da svaki čovek ima svoj cilj, još je važnije postaviti prave ciljeve, ističe Hadson.
Najvažnije je u svemu tome odrediti koje stvari imaju pravu vrednost – na primer, usrećuje li nas više posao koji nam ne ostavlja slobodnog vremena, ali donosi nešto više novca, je li nam vredniji partner od selidbe u drugu zemlju zbog napredovanja i hoćemo li odbaciti nekoga jer se ne uklapa u naše prethodno zadate planove? Pravog odgovora nema, svako ga treba pronaći za sebe.
10. Većina ljudi “loše voli”
Ljubav je vrlo zbunjujuća stvar, ona je slojevita, promenljiva i komplikovana. Hadson smatra kako je jedan od najvećih problema današnjice to što su ljudi zaboravili kako da vole – nismo spremni na žrtvu, postali smo proračunati, merimo koliko je neko drugi uradio za nas tako da mi slučajno ne učinimo više od njega, držimo ljubavne rezerve za slučaj da ne ostanemo sami, pretvaramo se da smo neko drugi i ugađamo partneru u svemu samo da nas ne odbaci, guramo probleme pod tepih…
Ljubav je veština koja se uči i nije sramota priznati da ne znamo da volimo. Sramota je reći da sve znamo i ne trudimo se, a da za nedostatak ljubav okrivljujemo sudbinu, kaže Hadson.
