”Šestog dana javi mi se ljubazna gospođa sa Vračara, vlasnica pudle, i kaže da se pred njenim vratima pojavilo kuče koje je prema slici identično Doni. Bila sam van sebe od sreće, uzela sam mamine pare za lekove i dala ih za taksi kako bi što pre stigla, jer mi živimo na Banovom brdu. Ulazim ja u salonski stan, a kod stolice Luj XIV čuči Dona, gleda me pravo u oči i reži. Priđem joj da je pomazim, a ona me ujede. Moja devojčica meni tako… Srce mi se slomilo!”, opisuje ona svoju tugu.
Gospođa Branka, kako je ime žene kod koje se Dona uselila, je videla da je Jasni veoma teško i rekla da njen sin živi u Budimpešti sa dečkom koji je profesionalni šaptač psima i da joj mnogo pomaže kad joj se pudla Roksi uzjoguni. Pozvala ga je preko Skajpa, a on nas je zamolio da napustimo prostoriju da bi mogao da popriča sa Donom. Jasni je tih 20 minuta izgledalo kao večnost.
”Zamislite, molim vas, Doni su njeni drugari iz parka napunili glavu kako im njihove gazde kupuju torte i biskvite u pekari za kućne ljubimce i ova moja se osetila manje vrednom i ko buntovna tinejdžerka rešila da zbriše od kuće u potrazi za imućnijom gazdaricom. Nije mi bilo prijatno to da čujem, kao da joj tih 5 godina sa mnom ništa nisu značile”, pomalo rezignirano dodaje.
Ispostavilo se da će je Dona obećala Borjanu, šaptaču pasa, da će se vratiti kući ako Jasna napravi ustupak i pristane da joj bar jednom u 3 nedelje kupi nešto iz famozne pekare ili će milom ili silom naterati gospa Branku da je usvoji. I šta će, jadna Jasna, ljubav prema psu bila je jača i od loše materijalne situacije.
” Zamolila sam tatu da pita polusestru, uspešnu manekenku inače, može li da mi pozajmi novac za Donine kaprice bar za 6 meseci. Prešla sam i preko toga što mi je preotela Dušana. Tata je rekao da sam fijuknula i da će me izbaciti iz testamenta ukoliko mi slična glupost opet padne na pamet. Na nekoliko mesta sam probala da se zaposlim -kafići, kiosci, pekare i ništa. Onda me je poznanik koji radi u jednoj privatnoj umetničkoj akademiji pozvao da pita želim li da radim tamo kao model. Pristala sam, ali se ispostavilo da treba da im poziram isključivo za aktove. Malo me je bilo blam, ali honorar nije loš, a kad vidim moju Donu kako zadovoljno mljacka uopšte mi nije žao”, završava Jasna svoju priču.
NAPOMENA: Ovaj tekst nema za cilj da ismeje bilo čiju profesiju već da zabavi čitalačku publiku
Maja Čanović/besnopile.rs
