U nekom momentu života, svima se desilo… Sediš sama na kauču, bleneš u udubljenje do sebe koje je napravilo cenjeno dupe tvog voljenog čoveka. On je otišao, ali njegov miris još lebdi po prostoriji, a mesto kraj tebe na kome je sedeo, kao da je još toplo. Pitaš se kako dalje, pitaš se da li bi sve bilo drugačije samo da si…, pitaš se da li ipak još ima nade za vas.
Svako ko je ikad bio u dužoj vezi iskusio je i momenat preopterećenja, period u kome sve postane povod za svađu, ili makar period zahlađenja. Neprijatnu tišinu koja ujeda za srce i donosi osećaj gorčine. Najteže je što niko od vas dvoje ne zna tačno ni gde ste, ni u kom momentu pogrešili.
Zahlađenje u vezi najčešće počinje od nedostatka komunikacije, ili njenog prestanka. Onda dolaze svađe i razmirice, a ponekad izbije i rat… Povod su uvek sitnice – neplaćeni račun, hrkanje, pogrešne namirnice, podignuta daska, zaboravljen važan datum…
Kada stvari u vezi počinju da škripe, ljudi imaju tendenciju da beže od problema, odlaze češće iz kuće, žale se prijateljima umesto da razgovaraju jedno sa drugim. Hladnoća raste, problemi se gomilaju, sitnice koje vas nerviraju dobijaju neviđene proporcije…
Rastanak može biti početak novog života za oboje, ali može biti i samo pauza sa mogućnošću povratka. Zavisi od mnogo faktora… To nije nešto što u trenutku raskida možete znati i predvideti. Ponekad mala rasprava može zauvek razdvojiti ljude. Ponekad velika svađa može imati potpuni preokret.
U svakom slučaju, onaj momenat kad shvatiš da si singl, da si ponovo sam, zaista deluje razorno, nerealno, beznadežno, strašno. Tada ipak treba znati da raskid ne znači nužno kraj. Razdvojili ste se, ali ste i dalje živi, i dokle god postojite na ovom svetu, istina je da ima nade da ponovo budete zajedno. Ljudi se menjaju, okolnosti se menjaju. Ništa nije definitivno, ni izvesno.
Kao što veriddba nije garant braka, a brak nije garant sreće, tako ni raskid ne garantuje da se više nikada nećete sresti, da se kockice više nikad neće poklopiti i da više nikad nećete biti zajedno.
