Jednom je jedan čovek otišao u berbernicu kako bi se ošišao i skratio bradu. Kako je berberin počeo da radi svoj posao, počeli su da razgovaraju o mnogim stvarima i raznolikim temama. Kad su se u jednom trenutku dotakli teme Boga, berberin je rekao: “Ja ne verujem da Bog postoji.”
“Zašto to kažete?”, upitao je čovek.
“Pa samo treba izaći na ulicu kako bi shvatili da Bog ne postoji. Recite mi, ako Bog postoji, zašto postoji toliko bolesnih ljudi? Zašto postoje napuštena deca? Da Bog postoji, ne bi bilo ni patnje ni bola. Ne mogu zamisliti milostivog Boga koji bi dopustio sve te stvari.”
Čovek se zamislio na trenutak, ali nije odgovorio jer nije hteo da pokreće raspravu. Kad je berberin završio svoj posao, čovek je napustio radnju. Odmah nakon što je napustio berbernicu, ugleda čoveka na ulici s dugom, lepljivom, prljavom kosom i i dugačkom neurednom bradom. Izgledao je prljavo i zapušteno. Čovek se okrenuo i vratio se u berbernicu i rekao berberinu: “Znate šta? Berberi ne postoje.”
“Kako to možete reći?”, upitao je iznenađeno berberin. “Ja sam ovde i ja sam berberin. Sad sam radio na vama!”
“Ne!”, uzviknuo je čovek. “Berberi ne postoje, jer da postoje, ne bi po ulici šetali ljudi s dugom kosom i neurednom bradom, kao što je ovaj čovek napolju.”
“Ah, ali postoje berberi! Međutim, to je ono što se događa kada ljudi ne dolaze kod mene.”
“Da, vrlo lepo ste to rekli.” reče nasmešeno čovek i nastavi dalje svojim putem.
