Bilo kako bilo, srodne duše sada su momentalno ovde s nama, je li je ona u našem prijatelju, sestri, majci ili ocu, ili ste momentalno u odnosu s njom – više je važno koliko se razvijamo u tom pogledu.
Možda u svemu tome, ono što fali ljudima, svakako je doza avanturizma gde ne bi trebalo sve te ljubavne gubitke shvatati tragično već iz njih zahvatati iskustva koja nas čine kvalitetnijim osobama.
Ljubav nije stvar sreće
Ljubav je umeće davanja i življenja. Ona zahteva znanje i trud. Većina smatra da je stvar sreće. Većina je sagledava kroz pretpostavku kako je suština u tome kako biti voljen, pa muškarci pokušavaju da zadobiju moć, a žene se brinu o izgledu, a jedni i drugi se ne pitaju kako voleti. Muškarci i žene pokušavaju da razviju ugodne manire, zanimljivu konverzaciju i većina pokušava da bude korisna društvu. Danas se smatra da ćemo postati voljeni koristeći se putem po kojem se stvara uspeh.
Problem ljubavi se shvata kao problem objekta, a ne problem sposobnosti. Dakle, ljudi misle: voleti mi je lako, ali slučajno baš mi se ništa ne dešava po tom pitanju.
Naime, pre su brakovi bili često sklapani radi koristi, a danas najviše radi romantične ljubavi što daje naglasak na objektu, a ne na sposobnosti voljenja, gde se ne vidi koliko je bitna uzajamna korisna razmena.
Savremeni čovek je srećan kad kupuje pa i druge posmatra kroz kupovinu. Za muškarca i ženu partner je nagrada za kojom tragaju. Pod atraktivnim se podrazumeva lepota, skladne osobine i veštine koje partner poseduje i one zavise od vremena u kojem živimo. Čovek se zaljubljuje u partnera koji poseduje osobine koje su dostupne njegovoj mogućnosti razmenjivanja i te dve osobe smatraju da su pronašle najbolji mogući raspoloživi objekt posedovanja ali to ne znači i sposobnost voljenja.
