U Srbiji se Sveti Dimitrije praznuje kao krsna slava Mitrovdan, a u mnogim krajevima na ovaj dan se održavaju zavetine ili preslave.
Poznat je i kao praznik kada su se, za vreme Otomanske okupacije, hajduci rastajali da prezime kod jataka i sačekaju Đurdjevdan za ponovno okupljanje. U Rusiji ovog sveca smatraju i pokroviteljem Sibira.
U Grčkoj je običaj da se na Mitrovdan obavljaju organizovana višeljudna krštenja, a mala deca prilikom krštenja se obavezno pomazuju mirom sv. Dimitrija, jer se smatra da će biti “mili Gospodu, i zdravi majci svojoj”.
Srbi veruju da po tome kakvo je vreme na Mitrovdan, takvo će biti i sledeće leto. Inače Mitrovdan se svetkuje i kao bećarski praznik i ovčarski dan, jer su se na ovaj dan isplaćivali bećari – čuvari stoke. Prema narodnom predanju, hajduci su se rastajali na Mitrovdan radi zimske pauze i zacelivanja rana, a sastajali ponovo na Đurđevdan, kako se govorilo: Đurđevdanak hajdučki sastanak, Mitrovdanak hajdučki rastanak
U Srbiji se Sveti Dimitrije praznuje kao krsna slava Mitrovdan, a u mnogim krajevima na ovaj dan se održavaju zavetine ili preslave. Po broju svečara, Mitrovdan je peta slava u Srbiji. Gradovi Kosovska Mitrovica i Sremska Mitrovica su dobili ime po svetom Dimitriju Solunskom Mirotočivom.
Inače, mnogi hramovi pomesnih pravoslavnih Crkava posvećeni su ovom svetitelju ranohrišćanske epohe. Među njima je i saborni hram najmnogoljudnije i najgušće naseljene beogradske građanske i crkvene opštine Novi Beograd. Markov manastir, Manastir Velika Remeta i Manastir Divljane su mu takođe posvećeni.
Kako kažu narodna verovanja, uoči Mitrovdana i Đurđevdana treba da je svako kod svoje kuće, jer ko tada ne bude u svom domu, taj će se preko cele godine noćivati po tuđim kućama.
Običaj je kod našeg naroda da se na Mitrovdan otpuštaju sluge kojima je istekao ugovor i iznajmljuju nove.
