Današnjom generacijom vlada jedna sasvim nova vrsta straha, koja nije vidljiva na prvi pogled, a koja diktira skoro sve njihove životne odluke…
Jedina stvar koje se treba bojati jeste strah”, rekao je Frenklin Ruzvelt. Neki strahovi su lako prepoznatljivi, kao što je strah od visine, paukova, ili strah od javnog nastupa. Sa druge strane, u današnjoj generaciji „milenijala” (od 18 do 34 godine) vlada jedna nova vrsta straha, koja nije vidljiva na prvi pogled, a koja diktira skoro sve njihove životne odluke.
U pitanju je nešto što su američki psiholozi nazvali „fear of missing out” (FOMO), odnosno strah od propuštanja „nečega što se negde tamo dešava bez nas”. Ovaj termin je postao toliko prepoznatljiv, da je akronim FOMO uvršten u Oksfordski rečnik 2013. godine – piše politika.rs.
Pogledajmo na jednom primeru kako ovaj strah funkcioniše u praksi. Recimo da je subota uveče i da je jedan mladi čovek rešio da ostane kod kuće jer je previše umoran. Negde oko ponoći, na društvenim mrežama počeo bi da gleda fotografije svojih prijatelja koji su izašli u provod. To su nasmejana lica, „selfi” fotke na kojima svi izgledaju veoma lepi, sređeni i srećni, piju neka šarena pića i ispisuju duhovite komentare. Ljudi koji su ostali kod kuće gledaju ove slike i kaju se što nisu tamo. Životi tih ljudi na fotografijama deluju mnogo uzbudljivije od sedenja u stanu. Osećaj koji se tada doživljava jeste taj famozni „strah od propuštanja”. „Da sam otišao možda bih upoznao neke zanimljive ljude.” „Sigurno bi mi bilo bolje nego što mi je sada.” I tako dalje.
Ovaj strah je oduvek postojao u nekoj meri (zvao se „sindrom zelenije trave kod komšije”), ali nije bio toliko izražen do pre nekoliko godina. Danas svaka osoba ima svoj medij za širenje informacija, i zato imamo mnogo više mogućnosti da stvorimo lažnu sliku o tome kako se negde dešava nešto veoma lepo, a bez nas.
Strah od propuštanja javlja se u raznim oblicima. Mlada devojka koja nema momka može videti na „Fejsbuku” fotografije prijateljice koja je upravo dobila bebu i kupila stan. U pitanju je ista vrsta straha. Ali najgora osobina ovog straha jeste to što on samog sebe uvećava. Kako to?
