Ljudi ulaze u vaš život, često veoma iznenada, ali skoro pa sa istim iznenađenjem i izlaze iz njega.
Ipak, nije kraj sveta. Oni više nisu deo vašeg života i na to trebate gledati kao na dobru stvar. Da je vredelo, trajalo bi. Kako starite sve manje ljudi puštate u svoj život. Evo i zašto je to sasvim u redu.
Što ste stariji, manje ste spremni da trpite određene stvari
Kada ste mladi, često imate poriv da budete prijatelj sa svima. Previše brinete o tome šta drugi misle o vama. Možda ste radili i određene stvari koje se u ovim godinama verovatno ne biste usudili, samo zbog toga da bi vas neko prihvatio. Međutim, to je imalo i uticaj na ostvarivanje loših prijateljstava. Tada niste razumeli znakove upozorenja ili niste baš bili vični da prepoznate da vas drugi gaze.
Kako ste postajali zreliji, sve manje ste bili spremni da trpite određene stvari. Nemate vremena za nezrele gluposti čak iako to znači da se više nećete viđati s ljudima s kojima ste provodili dosta vremena. Radije provodite vreme sami nego s nekim zbog koga se osećate kao da ste usamljeni.
Što ste stariji, manje vam je stalo do ostvarivanja novih prijateljstava
Došli ste do tačke u kojoj sticanje novih prijatelja i ostvarivanje novih prijateljstava više nije na vašoj listi prioriteta. Ni blizu. Do sada se iskristalisalo ko su ljudi koji su uvek uz vas.
Ipak, to ne znači da vi niste druželjubiva osoba. Pričate s ljudima, družite se s njima, upražnjavate različite zabavne aktivnosti s njima, ali ih ne puštate unutra. Ne povjeravate im vaše tajne.
