“Danas svaka šuša ima kola”, „Svaka šuša može da komentariše po novinama“, ” Danas svaka šuša završi fakultet”, „Svaka šuša ima veću platu od njih“… – kaže se često u narodu.
Stvarno, ko li su te šuše, što, čini se, drže sve privilegije u našem društvu i uvek uspevaju da se izvuku iz svake situacije? Priznaćete da nikada nećete reći „Danas svaka šuša nema posao, novac i sl.“, već upravo suprotno. To znači da prema šušama gajimo izrazito potcenjivački odnos i da, zapravo, one uvek dobijaju nešto što ne zaslužuju ili rade nešto čemu nisu dorasle.
Šuša je, zapravo, naziv za brava ili goveče bez rogova, vo bez rogova, a pogrdno se tom rečju imenuje i nesposobna, bezvredna osoba, osoba bez imalo ugleda, ništarija (Rečnik Matice srpske).
Naziv šuša dobili smo od prideva šut u značenju koji je bez rogova, pa nam je tako poznat i izraz šut s rogatim (ne može se bosti, biti) u značenju goloruk i nemoćan ne može protiv jačeg. Dakle, šut, ili onaj bez rogova, jeste nemoćan, što znači da su životinje bez rogova viđene kao slabe, nemoćne, lišene snage i potencije koju im pružaju rogovi upravo kao simbol moći i energije kod životinja.
