Verovali ili ne njihovo laganje ima smisla, ukoliko gledate stvari njihovim očima
Patološko laganje nije klinička dijagnoza, mada ponekad može biti simptom drugih problema kao što su poremećaj ličnosti i manični talasi. Neki ljudi su jednostavno toliko navikli da lažu da to rade i kada za tim nemaju razlog i kada je očigledno da se te laži lako pobijaju.
Ovi događaji druge ostavljaju bez reči i teraju ih da se dobro zapitaju šta je svrha te obmane. Za Psychology today govorio je doktor koji je godinama radio sa kompulsivnim lažovima o tome na koji način ovi ljudi razmišljaju i zašto tako postupaju.
Njima to znači
Osnovni razlog zašto ljudi lažu kada su stvari nebitne jeste zato što su, za njih, one zapravo bitne. Iako svi oko njih misle da je reč o budalaštini, za onoga ko je slagao to je krucijalna stvar. Oni možda stavljaju bespotrebni pritisak na sebe po tom pitanju. Svakako to nećete znati drugačije osim postavljajući pitanje: Čini mi se da ti je ovo veoma važno – zašto?
Govorenje istine izgleda kao gubljenje kontrole
Često ljudi lažu jer imaju osećaj da kontrolišu situaciju, imaju uticaj, donose odluke i reaguju i dobijaju reakcije kako žele. Istina je ponekad ’nezgodna’ jer nije u skladu sa njihovom pričom.
Ne žele da vas razočaraju
Možda se to vama ne čini tako ali ljudi koji izgovaraju laži jednu za drugom imaju strah da ne izgube poštovanje ljudi oko njih. Oni žele da ih drugi vole, cene i misle lepo o njima. Žele da ih impresioniraju druge. Zato su uplašeni da će istina odbiti druge od njih ili da će ih osuditi.
Laž je kao grudva
Setite se šta se dešava kada grudvu pustite nizbrdo. Novi slojevi se dodaju, i dodaju, dok se na kraju ne napravi ogromna lopta. Tako je i sa lažima koje idu jedna na drugu dolazeći do kritične tačke. Na kraju je jedina tema o kojoj sa tom osobom možete da pričate – koje je boje nebo, jer sve ostalo pokreće rušenje kule od karata. Jedna laž povlači drugu i tako ulaze sami u svoju zamku iz koje ne znaju da izađu. Oni smatraju da će, ukoliko priznaju jednu laž, automatski reći da su lažovi i dati razloga za prezir i nepoverenje.
Za njih, to nije laž
Kada smo pod pritiskom, naše viđenje šire slike je podložno promeni. Tada se lako fokusiramo na “opstanak”. Naša memorija je zapravo veoma nepouzdana, a mnoga istraživanja su pokazala da su naša sećanja kreirana pod uticajem mnogih stvari, da su podložna promeni tokom vremena i rekonstrukciji prilikom svakog novog sećanja.
Lažovi često osećaju prevelik pritisak u određenom trenutku, da se na njihovu memoriju ne možete osloniti tada. Ukoliko nešto slažu veoma je moguće da oni, u tom trenutku, zaista veruju u to. Oni su opterećeni stresom, trenutnom situacijom i njihovom željom i idejom kako cela situacija treba da ispadne, stoga njihova psiha drugačije kreira sećanje. Ovo ponekad može ići toliko daleko da osoba stvori alternativan događaj u svojoj glavi. I on je u skladu sa njihovim uverenjima i željama.
Oni ŽELE da je to istina
Na kraju, lažovi mogu da toliko očajnički žele da je nešto drugo istina da puštaju da ih to preplavi i počinju i sami da veruju u svoju laž. Ljudi ponekad veruju da će ponavljanjem svoje laži učiniti da ona postane istina. U današnjem svetu medija još je lakše imati alternativne činjenice i postojanje istih lažovi koriste kao opravdanje.
Izvor: Stil
