Francuska
Nešto južnije, u Francuskoj, stvari su nešto toplije i šarmantnije. Npr., u njihovoj izvedbi jaslica sveci koji stoje oko maloga Boga zapravo su veseli bogataši, seljaci, ribari i pralje, svi odeveni u odore iz 19. veka. Oni donose pozdrave Svetoj Porodici.
Vrhunac je Badnjaka, tj. božićnoga slavlja, Le Reveillon, odnosno božićni obrok. La Buche de Noël, čokoladna biskvit-rolada u obliku debla, smeštena ispred okićene jelke, simboliše onaj naš panj iz davnina. Ovde su isti taj panj u neka druga vremena spaljivali kako bi se tim svetlom rasterali duhovi. No, kad već stalno spominjemo okićenu jelku, treba napokon napisati i ko ju je prvi postavio! Amerikanci? Ne! Ovoga puta odgovor nije tačan! Prva jelka zasvetlila je u pokrajini Alzas početkom 17. veka. Godine 1840. vojvotkinja od Orelana prenela je božićno drvce u Pariz.
Dodajmo celoj ovoj priči još i to da francuska deca na Badnjak pored kamina (peći) ostavljaju očišćene cipele i jedva čekaju da prođe noć, jer će ih ujutro dočekati pokloni!
Italija
A sad, još južnije. Kad vam Italijani zažele srećne praznike, reći će Buon Natale (bukvalno: dobar rođendan). U Italiji u samome središtu svečanosti nije jelka, već jaslice. Svako se trudi da napravi što lepše jasle, svakako lepše od onih komšijskih, a po mogućnosti i najlepše u mestu. Prema katoličkom običaju, 24 sata pre Badnje večeri valja strogo postiti.
Nakon zalaska sunca pucanj iz topa na Castel S. Angelo u Rimu označava početak praznika. U 21 sat u crkvama započinje sveta misa. Nakon mise pristupa se prazničnom obroku u krugu porodice. Ponegde se pokloni izvlače iz urne sudbine, a zanimljivo je da se ponegde u Italiji pokloni dele i na Sveta tri kralja. Dok ih u Italiji deli La Befana (veštica koja dolazi kroz kamin), u Španiji te poklone donose tri kralja, los Reyes Magos.
A KAKO JE NA ISTOKU?
Japan
Božić se sve više slavi i u Japanu! Iako su prevladavajuće religije budizam i šintoizam, Božić je postao neka vrsta komercijalizovanog praznika čijem se slavlju pridružuju svi. Glavni je ipak – Badnjak. Deca dobijaju bezbroj poklona (navodno ih donosi Santa), kite se jelke i fasada kuće.
Ako ste singl devojka u Japanu, već od oktobra ćete bacati oko na potencijalne pratitelje, jer nema goreg nego Badnje veče provesti u samoći. Ili, ne daj Bože, u ženskom društvu! Romantika, sjaj, glamur, dejt pod rukom – to je ono što se traži na taj dan. Na sreću, izraz “stari božićni kolač” pomalo se gubi (feministikinje, imate li vi šta s tim?). Taj je pojam, naime, označavao devojku “u godinama” (tj. iznad 25!) koja se još nije udala. Nekada je bila slatka, ali je ostala neprodana, kažu ti Japanci.
Sve gore navedeno odvija se oko 24. i 25. decembra, i radi se o zemljama koje se ravnaju prema gregorijanskom kalendaru. Postoje, međutim, i oni koje svoje praznike vežu uz stariji, julijanski kalendar, a to su listom pravoslavni hrišćani, pa se ciela ova priča kod njih odvija oko 6. i 7. januara.
Rusija
25. decembra u Rusiji je dan kada prestaje razdoblje strogog posta, no radi se o normalnom radnom danu. 31. decembar je najvažniji dan za decu. Ulice zasjaje u hiljadu svetalaca, na trgovima se podižu velike okićene jelke, sastaju se prijatelji i slave. Rusi često slave na otvorenom, kite jelku i uživaju u prirodi i snegu.
U Rusa darove toga dana donosi Sneguroška, odnosno Snežna žena, a Deda Mraza zovu – Tatica Mraz. Ne prate ga irvasi, već jedna devojčica (pahuljica) i dečak (Nova godina). Toga dana deca jedu crni hleb koji se nalazi u obešenim čarapama, recituju stihove i pevaju božićne pjesme. Ipak, pravi se Božić po julijanskom kalendaru odvija 7. januara, a najavljuje ga jutarnja zvezda. Taj praznik Rusi slave u krugu porodice, u miru i tišini, piše Katolici.org .
I tako, od Deda Mraza, Santa Klausa, preko veštice Befane i Snjeguroške, stigli smo do kraja. Srećan vam Božić i Nova godina!
