Igre poput trick or treating (skupljanje slatkiša od vrata do vrata) i jurenje jabuka u buretu vode (apple bobbing) takođe vuku paganske korene iz svetkovina kojima se proslavljao kraj jeseni i početak zime – početak mračne polovine godine kada duše umrlih oživljavaju i kada im se moraju ponuditi žrtve u obliku voća i poslastica, kako bi se smrili.
Pošto su svi pod maskama, kada neko pokuca na vrata vi ne znate da li je gost otelovljena duša ili dete iz komšiluka, pa mu morate otvoriti i ponuditi neku poslasticu i tako ukazati gostoprimstvo, jer vas u suprotnom može snaći neka nevolja.
U današnje vreme praznik je prilično banalizovan i svodi se na priliku da ljudi pokažu svoju kreativnost i umeće kroz pravljenje i oblačenje kostima inspirisanih hororima i naučnom fantastikom. Noć Veštica sve više gubi svoju religioznu notu, i obeležava se širom sveta više iz zabave, nego iz tradicionalnih razloga.
Ovakvo maskiranje u razne spodobe nije strano ni našem narodu. Kolede su stari paganski praznik slavljen od strane starih slovena i sa dolaskom hrišćanstva uvršćen je u običaje vezane za Božić. Koledari maskirani u zoomorfna bića, prekriveni ovčijim kožama, vunom, rogovima, repovima i ritama idu ulicama i velikom bukom plaše i rasteruju demone i ostale nečastive sile. Tu su i poklade – praznik kojim se obeležava početak posta.
U isto vreme kada kod katolika pada Noć Svih Svetih, pravoslavci slave dva sveca – Svetog Luku i Petra Cetinjskog.
