Svakodnevni život je pun paradoksa. Svako od nas se na početku traženja posla našao u paradoksalnoj situaciji iz koje kao da nema izlaza.
Da biste dobili posao, potrebno je da imate radno iskustvo, a radno iskustvo ne možete imati dok ne počnete da radite.
Kada poželite da napravite prvi korak u svojoj karijeri, vrata vam se zatvore uz objašnjenje: Potrebni su nam ljudi sa radnim iskustvom. Onda se sigurno pitate kako su ljudi sa radnim iskustvom napravili prvi korak kada nisu imali radnog iskustva. Iznervirani govorite sebi: Tu nema logike.
A u stvari, ima.
Na ovaj ne baš prijatan način u vaš svakodnevan život je ušao logički paradoks „Kvaka 22“ (Catch 22).
„Kvaka 22“ je situacija u kojoj pojedinac mora da ispuni određeni preduslov kako bi postigao određeni cilj, a da bi ispunio taj preduslov mora da postigne željeni cilj. Paradoks je nazvan „Kvaka 22“ po istoimenom romanu Džozefa Helera iz 1961. godine. Roman opisuje besmislene birokratske prepreke u Drugom svetskom ratu.
U romanu ratni pilot traži da ga psihijatar pregleda, nadajući se da će psihijatar otkriti da pilot nije dovoljno razuman da bi mogao da ode u opasnu misiju. Međutim, njegova želja da izbegne takvu misiju je potpuno racionalna. Ako je dovoljno razuman, pilot neće otići u opasnu misiju, a sa druge strane upravo zbog toga što je razuman, poslaće ga u tu misiju. Ukoliko bi otišao u opasnu misiju, to bi moglo da znači da nešto sa njegovim razumom nije u redu, ali u tu misiju ga neće poslati ukoliko se pokaže da nije dovoljno racionalan.
U romanu se javljaju i druge primene ovog paradoksa, koje imaju za cilj da pokažu besmislenost vojnog sistema i bezizlazne situacije u kojima se nalaze vojnici kada pokušavaju da prate pravila. Po romanu „Kvaka 22“, snimljen je i istoimeni film 1970. godine.
U engleskom govornom području, „Catch 22“ se često pominje u svakodnevnom razgovoru. Ponekad ljudi i ne znaju poreklo ovog termina, ali ga koriste u redovima ispred šaltera, u školama i svuda gde se pojavljuju kontradiktorna birokratska pravila.
