SAN I INTUICIJA
Posebno je interesantna nesvesna, odnosno podsvesna delatnost mozga za vreme sna. Kod usnulog čoveka svest kao da se seli u drugi plan, ali to je vreme njene pune aktivnosti. Podsvest nemarno prebira po prošlosti, izvlači stare slike, oseobe, reči i sve to kombinuje sa sadašnjosti. Stare uznemirenosti izazivaju nove, a u tom fantastičnom defileu pojmova, likova, poluzaboravljenih strahovanja, svega što čini duhovnu prošlost i sadašnjost čoveka, čovek u snu katkad vidi proročanske snove.
Stvaralački rad podsvesti za vreme sna dobija odista i fantastične oblike. Italijanski kompozitor Tartini (slika levo), koji je živeo u XVIII veku, bio je čovek svog doba i verovao je u postojanje raja i pakla. Jednom je sanjao đavola koji ga je zamolio da ga Tartini primi u svoj orkestar. Tartini mu je odgovorio: ‘Meni su potrebni samo violinisti.’ A, načastivi mu je odgovorio: ‘ A zašto misliš da ja ne znam svirati na violini?’ I poče da svira.Slušajući već prve zvukove, Tartini je zaboravio na strah i pretvorio se u ‘uši’, slušajući muziku koja ga je očarala. Kad se probudio, požurio je da napiše note koje je čuo te noći. I tako je nastala slavna kompozicija ‘Đavolji triler’. To je najbolja Tartinijeva kompozicija. Zašto je podsvest ‘dovela’ nečastivog u san i kako se uplela u pisanje nota – to se ne zna.
Firentinski matematičar iz XIII veka, Leonardo Fibonači (slika desno), jednom se u snu obreo u nekoj šumi i ugledao fantastična stabla koja ‘hodaju’ a u obliku su nekih brojki. Probudivši se, matematičar je zapisao stabla-brojeve i tako je nastao slavni ‘Fibonačijev niz’, beskrajni niz brojeva: 0, 1, 1, 2, 3, 5, 8 … – u kojem je svaki broj suma prethodna dva.
Čuveni francuski matematičar Žil Anre Poenkare (1854-1912) se sećao kako je bezuspešno pokušavao rešiti neki zadatak. Ne uspevajući da ga reši, odlučio je da ode na izlet. Došavši na cilj, zatvorio je oči i ugledao rešenje zadatka.
LUCIDNE MISLI
U snovima kompozitori dovršavaju kompozicije, pesnici stvaraju stihove, filozofi ponekad oblikuju svoje ideje, vojskovođe nalaze strateško-taktička rešenja za nastupajuću bitku, a pisci, poput Rusa Gribojedova, ‘čitaju’ za vreme sna fabule svojih novih dela – besmrtno delo Gribojedova ‘Nesreća zbog mnogo pameti’.
Nema nikakve sumnje da je intuicija vrlo blisko povezana sa stečenim znanjima i navikama, s iskustvom i individualnom logikom mišljenja, dakle sa svesnim psihičkim procesima. Što pojedinac ima više znanja i iskustva, to je verovatnije da će za vreme nekog sna biti obdaren nekim kreativnim prodorom. čega je lišen u vreme intenzivnih procesa svesti. Tako nastaju ‘lucidne misli’ – neočekivano, u trenucima sna ili opojnog odmaranja, kad taj pojedinac uopšte ne razmišlja o problemu koji ga muči, ili za koji ne zna da će ga uopšte postaviti i rešiti.
Ruski naučnici veruju da je što češće potrebno probleme koje je gotovo nemoguće rešiti logičkim procesom, prebaciti u podsvest, u drugi deo mozga – ako je to, naravno ,moguće. Tada će misaona traganja za rešenjem biti nastavljena podsvesno, a stvaralac se može baviti nečim drugim. Međutim, ćelije mozga koje se bave tim problemom se ne odmaraju. A ono što se onda dešava veoma je teško za objašnjenje: misli kao da sazrevaju nekim drugim procesom kojeg pojedinac nije svestan pa tako nastaju neočekivane spoznaje.
Da li to znači da i u haosu podsvesti postoje mirne luke i spoznajni procesi? Da li to znači da se čovek još ne zna koristiti mozgom u celini? Stari Grci su imali objašnjenje: Bogovi su se svojom mudrošću poigravali sa ljudima. Čovek današnjice će lako odbaciti takvo objašnjenje, ali ostaje lišen pravog saznanja o svojim trenucima kad mu saznanja dolaze neočekivano.
Instikt, intuicija, šeto čulo – zasad imaju samo početna objašnjenja, nagoveštaje moguće istine. Ali, najveći deo tog fascinantnog područja ljudske psihe ostaje neistražen.
Conopljanews.net
