Sledećih šest meseci će zemlje severno od ekvatora imati noći duže od dana. To bi se, dakle, astrološki moglo nazvati “tamnim” mesecima. Međutim, tama podrazumeva i mnogo toga što ti meseci nisu. U najsvetijem indijskom spisu, Bhagavad Giti, kaže se: “Ono što je svetovnoj osobi noć, yogiju je dan.” Unutrašnji se svet svetovnoj osobi čini mračnim samo zbog toga što njen um nije dovoljno miran da bi opazio unutrašnje svetlo. Isti odjeljak dalje kaže: “Ono što je svetovnoj osobi dan, yogiju je noć.” Unutrašnje svetlo, kada se jednom jasno ugleda, je tako blistavo da se obično danje svetlo u poređenju sa njim čini tamom. Zbog toga se poslednjih šest meseci godine tiču unutrašnje potrage duše za Jednim, Savršenim Svetlom.
Prva tri meseca pripadaju jeseni. Potraga ega za njegovom spoljnjom ulogom u životu, koja se odražava kroz letnje mesece, sada prepušta mesto onome što bi se moglo nazvati -potragom za unutrašnjim identitetom. Proleće, doba buđenja prirode i odgovarajućeg duha afirmacije života, nalazi svoju dopunu u suprotnom dobu, jeseni, kada se ego, kao i sama priroda, povlači – ne u smrt ili odbacivanje sveta, već u ličnu afirmaciju svoje unutrašnje stvarnosti.
Ovde vatreni, početni entuzijazam Ovna ima protivtežu u Vagi. Tamo gde Ovan kaže: “Pusti me da najpre pokrenem ovaj projekat, i onda ću znati na čemu sam”, – Vaga odgovara: “Pusti ti mene da prvo saznam na čemu sam, pa ću tada znati kako da započnem taj projekat.” Tamo gde je prvi impuls Ovna da se uplete, impuls Vage je da se povuče iz preterane upletenosti.
