Devica nalazi izazov u finim detaljima, ali se može desiti da se na kraju zakopa u tako malu rupu da se u njoj više ne može disati. Nisu potrebna iscrpna istraživanja kako bi se dokazalo kako je Devicama sloboda potrebna isto toliko koliko i svakom drugom znaku. Njima svojstveno raščlanjivanje je najfinije oruđe koje je ljudskoj vrsti dato za njen spas, jer se stvarno ropstvo čoveka sastoji od teških užadi njegovih vlastitih zabluda.
Posebno ispunjenje Device krije se u upotrebi njenog dara za analizu kako bi razvezala te zamršene čvorove. Njena joj inteligencija nije data samo za to da bi nedeljom rešavala ukrštenice.
Put do ispunjenja uvek se račva na mnoge druge sporedne puteve. Jedno od iskušenja za Devicu je ukoliko svoju moć analiziranja posveti preispitivanju drugih. Ona može iskreno da želi da pomogne; barem će u to uveravati samu sebe. Jer znak Devica pada u sezoni žetve; slično tome, misija rođenih u ovom znaku se sastoji od iskrenog i poniznog služenja kao i u analiziranju čiji je ishod neka korisna svrha.
Međutim, s obzirom na slabost ljudskog ega kao takvog, ono što Devica namerava da učini i ono što zaista postiže ponekad je u raskoraku. Čak i najpoštenija kritika, osim ako je iskreno zatražena, može izazvati negativne efekte. Na nesreću, kada je sposobnost za kritiku (čitajte: seciranje) na delu u operacionoj sali, saosećanje je obično ostavljeno da čeka u hodniku. Osećaj i razum deluju u međusobnom skladu jedino kada je ego istinski nevezan za ove kvalitete. Device, usprkos njihovoj želji da svojim savetom pomognu, bije glas da su hiperkritične. Iako se same nose mišlju kako si samo htele da pomognu, u stvari su ogorčene svaki put kada neko poremeti ono što je po njima jedino skladno i ispravno uređenje univerzuma.
Zbog navedene sklonosti ka kritici, Devica često postaje perfekcionista. Za njen razvoj je vrlo važno da svaki detalj dovede u odnos sa širom slikom života i stvarnosti, inače se može toliko izolovati u svojim posebnim specijalnostima, da se izdvoji i od samog života, postajući tek neka vrsta intelektualne školjke, ili mehaničkog “radnika na traci”. Među Devicama postoji određena sklonost, na svim poljima, da ne vide šumu od drveća. Duh neupletenosti njihovog ega u ono što rade i u detalje svakodnevnog života pomaže im da razviju smirenost, neophodnu da gledaju dalje od trenutnih briga – koncentracija uz duboku smirenost važan je ključ svakog napretka Djevice.
Dakle, ako ste Devica, za vaš duhovni napredak neophodno je da svoj kritički pogled okrenete od drugih prema sebi. Vama je lakše nego većini ljudi da progledate kroz zablude u kojima se nalazi veliki deo čovečanstva. Stoga, nastojte da iskoristite tu sposobnost kako biste iz svoje svesnosti isterali sve iluzije.
Vaša misija u životu nije da trošite svoje vreme ukazujući ljudima na apsurdnost njihovih zabluda. Ali zato jeste da im svojim primerom pokažete slobodu koja se može postići primenom istinskog razlikovanja: slobodu koja dolazi kada čovek izvršava svoje životne dužnosti bez lične vezanosti. Ono što vam zaista pripada, nikada ne možete izgubiti. Ono što je izvan vas samih ne može biti ništa drugo nego izgubljeno. Stoga nikada ne možete posedovati nešto izvan sebe, sam taj ego koji traži da poseduje stvari nije ništa drugo do zdrobljeni grumen zemlje na suvoj oranici; on nije vaše istinsko biće.
Svi mi u sebi imamo ponešto od Devičine analitičke sposobnosti. Ako je pogrešno usmerimo ka prenaglašenoj kritici svega oko sebe, ili prema preteranoj zaokupljenosti beznačajnim detaljima u svome životu, ispunićemo i svoj život nezadovoljstvom. Svaka ljudska mana samo je jedna strana novčića, čija je druga strana ljudska vrlina. Zato, ako taj isti kritički pogled usmerimo ka unutra, otkrićemo da je to od neprocenjive vrednosti za naš unutrašnji rast. Put same diskriminacije može se učiniti odbojnim; on sigurno nije za svakoga. Međutim, bez određene sposobnosti razlikovanja, niko ne može napredovati u životu.
astro-art.net
