Sreća dolazi u različitim oblicima zbog čega ju je teško definisati. S druge strane, vrlo je jednostavno primetiti kada je neko nesrećan. Taj osećaj, osim što će uticati na vas, utiče i na ljude u vašoj okolini.
Studija Univerziteta Ilinois otkrila je da su ljudi koji mnogo zarađuju samo mrvicu srećnijii od svojih radnika. Životne okolnosti su samo u malim procentima povezane sa srećom, jer je ona velikim delom pod našom kontrolom i produkt naših životnih navika i pogleda na život.
Genetika i životne okolnosti čine samo 50 odsto sreće.
Većina naše sreće određena je našim navikama i ustaljenim načinom razmišljanja, zato pažljivo treba pratiti šta radite u životu jer vas neke navike mogu učiniti nesrećnima, pogotovo ako se prepoznate u ovih deset.
1. Čekate da se dogodi nešto dobro
Jedna od navika koja uzrokuje konstantnu nesreću jeste ona kad ljudi sami sebi stalno govore “Biću srećan kada…”. Način na koji ćete završiti tu rečenicu, pa makar rekli nešto pozitivno, nije važan jer ona stavlja prevelik naglasak na okolnosti, a njihovo poboljšanje vas neće dovesti do sreće. Ne trošite vreme čekajući nešto što uopše neće imati uticaja na vaše raspoloženje. Jednostavno se fokusirajte da se osećate srećno u sadašnjosti. Iznad svega, fokusirajte se na to da većć danas radite na svojoj sreći, umesto što samo o njoj mislite.
Budite obazrivi šta izgovarate pred najmlađim članovima porodice, jer oni svaku vašu reč i misao upijaju kao sunđer (iako vam često deluje kako vas ništa ne slušaju). Verujte da oni usvajaju vaše navike i nastavljaju obrasce življenja koje su od vas naučili. Ukoliko stalno govorite da sreća ne zavisi od vas, da je svet loš, da je politika loša i kriva za vaše očajno emotivno i finansijsko stanje, vašoj deci naturate ideju da ništa nikada neće zavisiti od njih i da bez nekakvih srećnih okolnosti nema valjanog života, te da sami ne mogu ništa promeniti u pogledu svoje sreće (sve dok im se sudbina ne osmehne, sve dok ne dođe velika lova, sve dok ne nađu vezu, sve dok ne prođe ovo stanje… i slično) Navodite ih na misao da sreća nikada nije sada, već uvek negde “tamo” i da zavisi od nekog neizvesnog “ako”… A to uzrokuje letargiju, lenjost i očajanje.
2. Trošite previše vremena i truda da steknete nešto
Ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu osećaju znatno povećanje u sreći kada im se poboljša finansijska situacija, ali to pravilo brzo pada kad je plata veća od 20.000 dolara godišnje. Mnoga istraživanja pokazala su da materijalne stvari ne čine ljude srećnima. Kada steknete naviku ganjanja stvari, verovatno ćete biti nesrećni, jer osim razočarenja, otkrićete da ste ih dobili žrtvujući stvari koje vas mogu učiniti srećnima poput prijatelja, porodice i hobija.
Možda vam se u siromaštvu čini da bogatima lova pada sa neba, da je lako stiču, ne ulažući mnogo truda i znoja. Istina je da bogatstvo dolazi uz cenu, uostalom kao i sve u životu. Uvek se mora žrtvovati nešto da bi se dobilo nešto drugo. Dokle god učite decu da je glavni izvor nepravde u svetu to što neki imaju sve, a drugi ništa, učite ih da budu ispunjeni besom i vođeni neostvarenim željama stalno borave u stanju nezadovoljstva. Jer nikada niko zaista nema sve i niko nije bez ičega što bi neko drugi umeo da ceni.
