S druge strane, na prvi pogled ružne žene (valjda po merilima g. Bogdanovića, ali ne i mojima) imaju običaj da budu pune prijatnih iznenađenja. I to je sve iznutra. Živeo sam jednom tako sa jednom “bedevijom” (Krleža): kad sam je upoznao, smrzao sam se i prvo što sam rekao bilo je “Ala si ti ružna”; “Znam”, rekla je i osmehnula mi se, a ja sam pao na dupe. E, to vam kažem. Znam ih onoliko takvih: na prvi pogled ne bi im orah iz ruke uzeo; a kad tamo, da sad ne dužim.
Lepota i ružnoća nemaju nikakve veze sa tzv. preovlađujućim stereotipima lepote, pa, prema tome i ružnoće, mada se ružnoća nikada ne definiše i ne opisuje kao ti stereotipi lepote; hvalospevi se pevaju lepoticama, sa svim mogućim analizama, ali rugobe niko ne analizira. Kad bi neko probao, stigli bismo ovde gde smo sada, u ovom pismenom sastavu. Ali, estradne ribetine i njihovi silikoni i jebačine svačija su briga. Ostale žene, pa i one kao “ružne” ne zanimaju nikoga – dok se, kao neke koje znam, ne nametnu bezobrazno i navalentno, pa se uguraju na onaj usrani “crveni tepih” i pred objektive paparazza. Bolje da ne pominjem imena, ja ionako ne razumem ni “kemp”, ni “art”; ja sam i priglup, osim što sam ružan.
Tu dolazimo na misteriozni pojam “šarma”. Lepota je jedno; ružnoća, mada neistražena, je drugo. Šarm je, kako mi se čini, tu najvažniji. Šta je šarm – ne pitajte, duža je to priča. To je valjda ono što ružne žene i muškarce čini privlačnima, čak i lepima. Kad sam kao klinac živeo u Strazburu, tamošnje devojke govorile su da imam “le charme slave”, onako visok, mršav, krakat i blesav, rugoba ukratko; ali su našle to nešto, bolje nego da nisu, da sada ne dužim na tu temu. Šta je šarm? Taj moj “slovenski šarm” možda, ne bih znao kasti. Ali, primetio sam, ima tu nešto kod šarmantnih žena: brza pamet, oštar jezik i smisao za humor, iznad svega. Ima i telesnog šarma: određene gracioznosti udova i pokreta koji odaju unutrašnju lepotu i eleganciju, ne sporim. Smisao za humor, uveren sam, najvažniji je sastojak tog famoznog šarma. Ništa strašnije od nadrkane lepotice bez smisla za humor, tupave i sujetne preko svake razumne mere; uostalom, puni su ih filmovi, znate na šta mislim. Ništa tužnije od lepe, ali nesigurne žene koja se brani tako što ne zatvara usta i melje bez prestanka, umesto da pusti pamet u pogon, a ima pameti, nego ne zna šta bi s njom. Takozvane “ružne” žene shvate ubrzo da gde su jake, pa puštaju pamet i duh u pogon; rezultati umeju da budu spektakularni.
Oprezno, dakle, sa lepotom. I ružnoćom.
Miloš Vasić / vreme.com
