Laura je otkrila da je prve godine života njenog sina provela žaleći što ga je rodila. Njen bivši partner je bio autističan, ali ni on ni ona to nisu znali, jer nije imao dijagnozu. Dobili su dva sina, i starijem je dijagnostikovan redak oblik aurizma, zbog kojeg sa njim uopšte nije moguće komunicirati. Mlađi sin joj ima hiperkinetički poremećaj (ADHD).
“Kada mu kažem šta da radi, on se naljuti. Sedela sam na stepenicama pored njegove sobe dve godine pre nego što smo se sporazumeli. A sve vreme je tu još jedno hiperaktivno dete koje trči naoko. Baš zabavno”, iskrena je ova mama.
Ona ističe da se ne kaje što je postala majka, jer je to želela, već da nije zadovoljna time kako izgleda njen život sa ovakvom decom. Partner joj uopšte nije pomagao, pa se razvela – a nakon toga je uzela decu kao hranitelj i tek tada je shvatila da ona zapravo želi da bude majka, samo ne sa ovakvom decom.
“Ta deca su učinila da se osećam kao roditelj koji sam mogla da budem. Umesto toga, imam život pun briga i stresa“, piše Laura.
Još jedna majka, koja je rešila da ostane anonimna, priznala je da nije srećna što se ostvarila u ovoj ulozi. Zadovoljna je u kakvu je osobu njen sin izrastao, ali nije zadovoljna time kako ga je ona vaspitala.
“Kajem se što mu nisam bila bolji roditelj. Zaslužio je mnogo više od onoga što je dobio, ali imala sam samo 23 godine i previše sam sebična da bih razmišljala o tuđim osećanjima. Kajem se što sam rodila dete jer je to zaista, zaisa veliki posao, za koji nisam bila spremna!“, piše ona.
24sata.rs / superzena.b92.net
