Da li ste bolovali do sad od neke teške bolesti?
– Upitao me je lekar vidno zabrinut.
Jedino do ljubavi
-Odgovaram kroz osmeh.
A nije mi do šale…
Za trenutak u mislima putujem više od dvadeset godina u prošlost. Pomešane slike nasmejanih gimnazijalaca koji luduju u diskoteci u Makarskoj, veselih skijaša na obroncima Kopaonika, uspešnih takmičara iz različitih oblasti. Često nagrađivanih…
*
U devedesete smo uleteli prilično naivno. Kao kaluđerice u tanga gaćicama među razularene vojnike. Tako nekako smo se i proveli…Ne, više nismo razmišljali o putovanjima, ni o budućnosti…prvi put u životu smo se uplašili da ćemo biti gladni. Ali negde u našim mladim životima i dalje je postojala svest da moramo da učimo, ne bi li kasnije u životu svojim radom nešto postigli.
Stvar vaspitanja.
I iluzija.
Društvo mi se osipalo, kao biseri su se rasuli po celom svetu. Moj drug univerzitetski profesor u Lozani, moja školska Menadžer tehničkog sektora u AgfaCo, moj školski DB admin u Kanadskoj Vladi. Ja se kao dete hvalim tuđim uspesima, a ostala sam u Srbiji. Mislila sam…ovde su mi roditelji, prijatelji, ovo je moja zemlja…
*
To što sam se nadala da crnilo Miloševićeve vlasti jednom mora da prođe, to je razumljivo. I ja sam tad bila deset godina mlađa. Htela sam da verujem da će sve proći.
Posle Miloševića došli su novi Miloševići…Ili oni isti. Imaju čak slična imena i prezimena. Gotovo identična. Nekadašnje crnilo udružilo se sa žuto-plavim „proevropejcima“. Svakog dana sve veće i veće afere. Satelit, Miladin Kovačević, na hiljade uzalud kupljenih vakcina, preskupi sajtovi a još skuplji bilbordi. Milioni i milioni eura uzalud potrošenih. To je ono što znamo. Verujem da je još toliko vešto zataškano.
A prosveta…Eh, prosveta.
Nikada nije vladao ovakav medijski mrak.
Prepoznali smo naše slabosti. Informatički smo nepismena nacija, u to ime uveliko se sprema reforma kojom se ukida Informatika.
Naši učenici pokazuju loše rezultate na PISA testovima zbog suviše učenja napamet i nefunkcionalnog znanja. Prepoznali smo našu slabost, u to ime povaćan je broj časova iz predmeta koji se svode na „bubanje“ za 30%. Prirodne nauke se desetkuju…
Čudno je da u dvonedeljnom „naklapanju“ o štrakju NIKO nije hteo da pomene ove razloge. A ima ih…
Ovom jadnom narodu je vešto bačena kost da se gložemo ko je siromašniji i jadniji, prosveta, radnici u privredi, radnici na crno, radnici koji nigde ne rade…Srbija je gladna i grca u siromaštvu.
Ali u mom gradu se povećao broj džipova sa zatamnjenim staklima, znate onih koji se parkiraju na pešačkim ostrvima, prolaze na crveno i nikada ne odgovaraju kada zgaze nekog…
Zna sa ko je u ovoj tragediji na dobitku. Manipulatori, savremenog imena političari.
Ne plaši mene da li će ih neko smeniti. Hoće sigurno. Ako ne sada, uskoro.
Mene plaši da će i sledeći biti isti. Nema ovde dobrog života dok se ovi prethodni ne pohapse i odgovaraju za svaki ukradeni dinar od ovog napaćenog naroda. Isto važi i za sledeće.
U n-toj iteraciji doći ćemo do pravog rešenja.
Ako ne bude tako, znam kad izađem pred moje đake koji su dobra i pametna deca, ja ću reći:
– Deco, kad završite školu bežite iz ove zemlje, jer mi vas nismo zaslužili.
.
Preuzeto sa: blog.b92.net
