Hrana pripremljena na naš domaći način, kao “slow food” ili kao hrana koja se sprema dugo i polako je najzdravija hrane.
A kad pričamo o sporoj hrani, onda tu svakako spada priprema hrane “ispod sača” ili priprema hrane na vatri odn.ognjištu u zemljanim ćupovima.
Iako spremanje hrane ispod sača ne spada u tradicionalnu vojvođansku kuhinju, to nije razlog da se i ovde ta vrsta hrane ne sprema i ne jede, čak postoji dosta pečenjara i restorana u gradu koji spremaju hranu na ovaj način.
Teletina, jagnjetina i “slično nešto” ispod sača su specijaliteti koje retko ko može da napravi sam u domaćoj odn. kućnoj varijanti. Ako imate “alat” odn. sač možete to sebi priuštiti i ako imate prostor gde možete založiti vatru i pripremati hranu na taj način. Za nas, obične smrtnike, koji živimo u stanovima, tako nešto je “misaona imenica”. Naravno da je najjednostavnije da kupite već gotovo meso pripremljeno ispod sača u nekoj pečenjari, ali to je već neka druga priča.
Nešto slično jelu ispod sača, možete sami spremiti kod svoje kuće u rerni šporeta na struju ili plin, ukoliko imate zemljane, odnosno keramičke posude za pečenje. Ukus neće biti “onaj pravi”, ali te keramičke posude daju poseban šmek svemu što se priprema u njima. U stvari, te glinene posude sa poklopcima se isto koriste za kuvanje jela na vatri kao i sač.
Da se vratimo specijalitetu: ovom prilikom sam pravila junetinu sa povrćem. Nije kao teletina, ali može da prođe.
U zavisnost od toga kolika je posuda u kojoj spremate, prilagodite količinu namirnica. Ovde stvarno nema neke određene mere koju bih mogla da preporučim, jer sam u ovo jelo stavila ono što sam pronašla na pijaci: juneće šnicle od buta, krompir, luk, šargarepu, zelen (paštrnak, peršun i celer), kupus, suve šljive i kisele jabuke. Nisam imala više mesta u činiji inače bih dodala i malo dimljenog mesa.
Juneće šnicle sam prvo dobro izlupala čekićem za meso, posolila pobiberila i vrlo kratko propržila u tiganju bez masnoće, minut-dva sa obe strane. Tako propženo meso sam isekla na rezance, otprilike 1 cm širine. Oprano i očišćeno povrće i jabuke sam isekla na krupnije komade. Luk i suve šlive sam ostavila u komadu, s tim da sam u luk zabola dva karanfilića. Sve sam posolila, pobiberila, posula tucanom ljutom paprikom, izmešala i poslagala u keramičku činiju. Sve sam zalila sa otprilike 2 dl belog vina, koje treba da bude kiselije, npr. neki rizling, jer su suve šljive i šargarepa slatki i sa vrlo malo maslinovog ulja. Ako volite ruzmarin, možete ubaciti jednu grančicu svežeg ili kašikicu sušenog ruzmarina. Ruzmarin treba obavezno ubaciti ako ovo spremate sa jagnjetinom.
Posudu zamotajte ili prekrijte aluminijumskom folijom, a preko toga stavite još i poklopac, da tečnost što manje ispari. Tako sve upakovano sam stavila u hladnu rernu (keramičke i staklene posude ne stavljam u zagrejanu rernu da ne bi pukle), uključila rernu na 180°C i tako sam ga ostavila da se peče 2 sata.
Uz ovo jelo sam, umesto hleba, napravila palentu, koja je uz tečnost, odnosno sok od pečenja bila fenomenalna.
Šta je to sač?
Sač je poreklom turska reč – saç, a to je u stvari poklopac sfernog oblika, a može biti napravljen od čelika, keramike odn. zemlje. Hrana se spremana sledeći način: žar od vatre se razgrne i na to mesto se stavi velika okrugla tepsija, u nju se poslaže meso i povrće, ili testo za hleb, pite… sve se poklopi sačem, zatrpa žarom i tako se peče. Nekad su se jela spremala direktno na zemlji, bez te donje tepsije, a verovatno se negde još uvek tako sprema.
Izvor: Cica/Kuvarancije/Wikipedia
