Cigarete mogu da izazovu bronhitis, rak, infarkt i mnoge druge bolesti, a godine pušenja stvaraju duboku psihološku zavisnost. Svakodnevno prisustvo nikotina u organizmu izaziva promene u funkcionisanju svih organa, a oni disajni su najugroženiji.
“Mnogi ljudi kažu da ne prestaju sa pušenjem zato što nemaju nikakvih zdravstvenih problema. Ali, da li se oni zbilja dobro osećaju? Ako ste često agresivni, razdražljivi, patite od nesanice i suvoće u ustima, znajte da su sve to unutrašnji signali opasnosti. Ako vas izjeda želja za cigaretama, a znate da treba da ih bacite, znajte da se tako svakoga dana lomi 87% pušača. Samo 5% uspeva da ih baci.” – Navodi prof. dr Oleg Novikov, čuveni ruski psihijatar, specijalista za bolesti zavisnosti i predsednik ruske asocijacije za borbu protiv pušenja u članku koji prenosimo iz “Pravde”.
Najčešće zablude pušača:
Ako prestanem da pušim, ugojiću se. – Prekid prati osećaj gladi, ali taj prekid traje kratko. Ako imate potrebu da nešto držite u ustima, to mogu biti i semenke.
Ne želim da prestanem sada. Kad poželim, prestaću. – Razmišljanje koje pokazuje da je pušenje bolest, i koje vam neće pomoći da ostavite duvan.
Bolje da pušim nego da pijem. – Ne. Isti je procenat smrtnosti i od alkohola i od duvana, a alkohol zajedno sa nikotinom je ubistveno.
Kako nikotin deluje?
Nikotin se biohemijski razlaže u krvi, a na čoveka deluje tako što ga oslobađa od stresa i umanjuje mu bolove. Lekari kažu da se nijedan lek ne upotrebljava tako često i u tolikim količinama kao cigarete. Nikotin uništava vitamin C u organizmu. Jedna cigareta razloži 0,1 miligram C vitamina. Bez njega ne funkcionišu ni ostali vitamini, pa pušači treba da unose 20 puta više vitamina B nego nepušači. Ako već pušite, bilo bi idealno da svakoga dana popijete sok od jednog limuna i da redovno nadoknađujete vitamine B grupe.
