Telo nastoji da reguliše unos hrane kako bi održalo energetski balans. U taj proces uključeni su mnogi unutrašnji telesni procesi, poput interakcija i povratnih mehanizama među hormonima, supstancama sličnim hormonima i organima.
I spoljni faktori imaju velik uticaj na unos hrane. To su izgled, miris i ukus hrane. Zbog tako velikog broja faktora koji utiču na unos hrane, teško je izolovati one koji izazivaju prejedanje, gojaznost ili poremećaje u ishrani. Vrlo je važno razlikovati glad i apetit.
Glad je fiziološka potreba za hranom, dok je apetit tek psihološka potreba za hranom i povezana je s dobrim osećajem koji se javlja nakon što konzumiramo hranu koju volimo.
Naime, ako je u pitanju pojava gladi, svaka hrana biće dobrodošla, dok se kod apetita javlja želja za tačno određenom vrstom hrane.
Pri raspravi o gladi i apetitu možemo naići i na pojam sitosti, koji označava osećaj koji se javlja kad je (ili bi trebalo da bude) gotov unos hrane. Svaki unos hrane nakon tog trenutka izaziva osećaj zasićenja, odnosno sitosti.
Sprovedena su i istraživanja iz kojih je proizašla lista namirnica sa tzv. indeksom sitnosti gde je kao referentna tačka uzet beli pšenični hljeb. Tako možemo navesti da su od hleba sitije banane, hleb od ingegralnih žitarica, kuvani krompir i možda neočekivano, ali je tako, jabuke i narandže (sveže, neobrađene).
Jedan opšti zaključak izveden iz ove studije bio je taj da hrana s višim stepenom sitosti pokazuje veći omer volumena u odnosu na kalorije. Drugim rečima, zasitiće vas ona hrana koju morate pojesti više da biste uneli istu količinu kalorija nego s hranom koja u malim količinama ima isti broj kalorija.
