Dobro je što i danas imamo krst, jer nam je on pouzdani putovođa. Na njega upiru kroz tužne trepavice, svoje suzne poglede svi stradalnici. Sa valova uzvitlanih burom životnoga mora, umorni putnici života, vide sjaj zorinih zvezda – jer je pučina njihova stradanja osenjena senkom krsta, onog krsta koji beše oltar na kome je na žrtvu prineseno čisto, nevino Jagnje Božje.
Sa krsta silazi snaga u malaksalu dušu i kaplje melem u ranjeno srce. On je putokaz putniku života da lako prolazi po bespućima, i posredponoćnih bdenja, da sigurno i oslobođen okova koji sputavahu telo i duh mu, radosno dospe u zagrljaj zori, punoj sunca, pesme i cveća.
Krst je ključ spasenja. Njime se lako otvaraju rajska vrata duši, obučenoj u pramenove sunčanih duga. Krst gasi žeđ životnih strasti i krepi dušu iznurenu borbom, istrajnošću i strpljenjem – u čistom zraku božanstvene lepote.
Krst je veliko otkrivenje mudrosti Božje i njegova svemogućstva, jer pruža utehu palima i malaksalima.
Bože, Bože moj, zašto si me ostavio? – vapije pod krstom, malodušnim očajem iskušavana duša. I odziva joj se: proslavih, i opet ću te proslaviti!
Najzad, krst kao sunčevim ognjem obasjani simbol Pravednog Sudijenavešćuje nov život: pobedu, spasenje i večnu radost u Hristu.
Dušo, koji krst nosiš? Da li razbojnikov ili Hristov? Od toga zavisi da lićeš sagoreti kao klas na suši ili procvasti kao ruža na sunčevu zraku.
Zapisao iguman Stefan
BastaBalkana.com/stil.kurir.rs
