Popularni zen bloger Leo Babauta savetuje na koji način prevazići situacije u kojima ljudi koji nisu važni za naš život uspevaju da utiču na njega. Radi se o ljudima koji nas jednom spontanom rečenicom ili postupkom toliko izbace iz takta da im pridajemo preveliki značaj.
Postoji vrsta ljudi koja uspeva da nam pokvari inače lep dan, koja nam izaziva stres i nervozu – neprijatni ljudi koji će glasno pustiti muziku u susednoj kancelariji dok pokušavate da radite, neće zaustaviti automobil ispred pešačkog prelaza, biće nepristojni i prekidaće vas tokom važnog razgovora, raditi mnogo toga što vas vređa i nervira.
Zvuči poznato? Da li i vi osećate nervozu čak i kad se rastanete od njih? Da li se iznervirate kad god se setite konkretnog ponašanja?
„Ne brinite, ja sam isti kao vi”, priznaje Babauta. “I ja sam se često osećao slično”, kaže on.
Ako dopustite ljudima koji vređaju, napadaju i ugrožavaju vas da ostvare svoju nameru, nećete uživati u svom životu. Međutim, Leo Babauta je pronašao način koji će svakome ko prolazi kroz ovakve situacije pomoći da nauči kako ih prevazići.
Doduše, ovaj bloger, koji pomaže svojim čitaocima da na jednostavan način dovedu svoj život u red i motivišu sebe za pravljenje zdravih promena, priznaje da još uvek nije u potpunosti savladao tehnike nošenja s ljudima koji su neprijatni, ali primenjuje tri strategije koje su se pokazale kao prilično uspešne, te ih preporučuje svima koji žele da pobede ovaj problem.
Odbrambene strategije / Psihološka samozaštita
Širi pogled.
Zamislite da ste dvogodišnjak koji žarko želi sladoled. Vi mislite samo o sladoledu, on je čitav vaš svet i, pošto ne možete da ga dobijete baš u ovom trenutku, vi besno udarate nogom o pod. Ovakav momenat očaja i besa karakterističan je za dvogodišnjaka, ali odrasli znaju da je to što trenutno se ne može doći do sladoleda sitnica koja čak i nije problem. Štaviše, odrasli shvataju da postoji još mnogo načina da se dvogodišnjak usreći i da se to ne mora ostvariti isključivo pomoću sladoleda. Reč je o tome da odrasli imaju širi pogled. Ipak, kada nas neko uvredi, i perspektiva odraslih se sužava, a ta uvreda postaje nešto najvažnije na svetu i čini nas besnima. Tako dolazimo u istu ravan s detetom od dve godine. Dakle, kako biste prebrodili taj problem, pokušajte da razumno sagledate situaciju. Uvek podsećajte sebe na širi pogled.
Tecite s potokom. Babauta priznaje da su mu često drugi vozači neprijatni, naročito ako namerno voze grubo. Iznervira se, kaže. Ali onda zamisli sebe kako pluta niz potok, a druge automobile vidi kao lišće i grančice koje plutaju oko njega. Babauta kaže sebi da mu oni ničin ne prete, jer su oni – pa, samo grančice. Tako on nastavlja da pluta potokom, pokušavajući da se s njima ne sudari, ali ničim drugim ne pokazujući interesovanje za njih.
Ponudite zagrljaj. Treći trik Lea Babuta je jednostavan način kojim preoblikuje svoje osećanja prema nekome ko ga je razbesneo.
Zamislite da je neko maločas bio neprijatan prema vama. Instinktivno, želite da ga pitate kako se usuđuje da se tako ponaša, zar ne misli o tuđim osećanjima i kakav je to način. Međutim, Babauta je shvatio da ovakva reakcija podrazumeva samo razgovor o osećanjima uvređenog, a ne i onog neprijatnog i grubog učesnika u razgovoru.
On predlaže da pokušate da saosećate s njim i da se zapitate da li je i on nervozan, da li je uplašen. Možda je neprikladno ponašanje njegov odbrambeni mehanizam. Zato ih zagrlite. Ako je moguće fizički u datoj situaciji, učinite tako, a ako nije – zamislite taj zagrljaj. Babauta ističe da razume ljude koji se grubljim ponašanjem brane od straha, jer je i sam ponekad uplašen.
„Svi smo mi isti”, piše Babauta, „svima nam je potreban zagrljaj, nešto saosećanja i malo ljubavi.”
Tamara Sorak / lovesensa.rs
