Prema novom istraživanju i ljudi visokog koeficijenta inteligencije i niskog koeficijenta inteligencije skloni su predrasudama i mržnji prema drugim ljudima. Razlika je samo u tome koga mrze, a to zavisi od toga koliko su pametni.
Ranija istraživanja su tvrdila da su samo ljudi koji nisu baš pametni skloni predrasudama. Ali, kao što to obično biva, nova studija je utvrdila da su predrasude duboko ukorenjene u svim ljudima, bez obzira na koeficijent intelgencije. Socijalni psiholozi Mark Brandt i Džaret Kraford analizirali su 5914 ispitanika pokušavajući da nađu vezu između kognitivnih sposobnosti i predrasuda, piše citymagazine.
Rezultati su sledeći. Ljudi niskih kognitivnih sposobnosti u stanju su da mrze ljude zbog rase, pola ili seksualne orijentacije. Kod njih je ova tendencija više izražena što je koeficijent inteligencije niži. Kod ljudi koji imaju visoke kognitivne sposobnosti šanse za ovakvu vrstu predrasuda su obrnuto srazmerne njihovom IQ-u. Istraživanje koje su sprveli Brandt i Kraford potvrdilo je i ranije dokaze da ljudi sa nižim stepenom inteligencije jasno vide razlike između ljudi, oni sve svrstavaju u grupe, i žele jasne granice među njima.
Primer toga je nedava težnja Donald Trumpa da podigne zid duž južne granice Sjedninjenih Američnih Država kako bi odvojio i fizički ljude. Ovaj plan su podržali oni koji već u svojoj glavi vide mentalnu razliku između Meksikanaca i Amerikanaca.
Inteligencija je ovde ključna. Ukoliko ljudi mrze nekog zbog onog što on nije izabrao i na šta ne može da utiče, onda imate posla sa nekim kome inteligencija nije baš jača strana. Ljudi čiji je IQ visok imaju zaista malu šansu da mrze nekog zbog porekla, rase, pola, vere…
Pametni ljudi su skloni predrasudama zbog ličnih izbora ljudi, uspeha preko noći, moralnih načela. Zaista nemaju tu primitivnu mržnju neinteligentnih ljudi, ali imaju druge predrasude koje takođe nemaju nikakvo opravdanje.
