Ljudski umovi imaju sposobnost da urade neverovatne stvari, a većinu tih stvari još uvek ne razumemo u potpunosti. Jedna iznenađujuća stvar koju naš um može učiniti jeste da nam govori kada neko razmišlja o nama.
Ovo su znakovi koji nam govore da neko razmišlja o nama:
Iznenadno rumenilo
Svi smo čuli frazu „Gore mi uši“. Ovo je drevna izreka koja govori istinu o fizičkim učincima stvarnog postojanja u nečijem umu. Nagli nalet krvi u uši i lice često je snažan znak određenih emocija.
Ako emocije ne dolaze iz nas samih, a mi doživljavamo crvenilo, trebalo bi da znamo da verovatno potiče van nas.
Međutim, to je takođe vezano za nas. Inače, šta bi bio razlog da iskusimo nešto takvo? Kada osećamo kao da nam uši gore, ili se crvenilo događa bez nekog posebnog razloga, treba da znamo da neko misli na nas.
Možda on ili ona misle na način koji bi nas naterao da se zacrvenimo kada bismo videli njihov um.
Iznenadna nervoza i teskoba
Svako od nas zna kako se osećamo kad osetimo da nas neko posmatra ili razmišlja o nama. Takvi osećaji mogu biti vrlo slični.
Osećaćemo se isto kao kad osećamo da neko zuri u nas, čak i ako mi gledamo u drugom smeru, piše Conscious reminder. Možemo čak otkriti kada osoba razmišlja o nama, bez obzira na činjenicu je li blizu nas ili ne.
Primarna stvar koju moramo da učinimo kada nam se učini da neko zuri u nas jeste da proverimo zuri li zapravo neko u nas.
Ako to nije slučaj, mogućnost da neko razmišlja o nama je ogromna.
Smeškanje i zadovoljstvo
Kada nam neko ko nam se sviđa iznenadno da kompliment, počnemo da se smejuljimo.
Zapravo, osećaj koji ga prati vrlo je sličan onim osećanjima koje dobijamo kada osoba koju volimo razmišlja o nama.
Takođe, to je verovatno posve pozitivna misao.
Ko razmišlja o nama?
Otkrivanje bilo kojeg od znakova odozgo i nekoliko trenutaka slobodnog vremena pružiće nam priliku da pokušamo da osetimo ko je osoba koja razmišlja o nama.
Pre svega, treba pronaći skrovito i mirno mesto gde možemo da meditiramo, još uvek držeći se osećaja koji smo upravo doživeli. Te osećaje treba da zadržimo u središtu našeg uma dok prelazimo u meditativno stanje.
Kad smo konačno tamo, možemo pokušati da sledimo našu telepatsku vezu. Treba da dopustimo našem umu da luta našim telom kako bismo videli gde nas osećanja vuku.
Kada napokon pronađemo izvor, možemo slediti vezu. Treba da dopustimo da energija veze teče preko nas, dopuštajući zvukovima i slikama da se razviju.
Kada slika nije jasna, treba ponovo da pokušamo, barem jednom tokom dana. Međutim, ako je jasno, sigurno ćemo znati ko je ta osoba. Ako vežbamo, mogli bismo čak da saznamo šta je osoba mislila.