Istini za volju, tih dana stanje svesti jedne prosečne žene zaista se izmeni. To su dani kada one nekontrolisano jedu sve ono što sebi uskraćuju onih 5 dana kada su normalne (i uglavnom na dijeti), dani kada imaju pomisli da se prijave za Legiju stranaca, upišu na boks, mrze sve što je muško, feministički odbijaju da depiliraju noge i plaču na filmove sa Meg Rajan i prebacuju vam što nikada niste bili Bred Pit.
Ekstremniji primerci imaju i visok nivo potrebe za kavgom, koji se graniči sa suicidnim – na primer kad vas za ručkom pred svekrvom pitaju koja od njih dve zavija bolju sarmu. Ukoliko se nađete u ovakvoj situaciji, ćutite, dišite plitko, pravite se mrtvi i iscenirajte gangrenu noge i zahtevajte da se pozove Hitna pomoć, a za to vreme pozovite najbližu Sigurnu kuću, čiji broj bi već odavno trebalo da vam je umemorisano na brzom biranju u telefonu.
Treba napomenuti i da PMS ne podriva muškarca samo na psihološkom, već i na finansijskom nivou. Ne, ne govorim o tome koliko novca prosečan muškarac za života baci na razne Olvejze i te druge Pamperse za žene (mada, budite sigurni da je to jedan od ključnih razloga zašto muškarac tokom krize srednjih godina nema ni za jedan pišljivi Ferari). Naime, postoji ne tako mali broj žena koje zloupotrebljavaju ideju PMS-a i strah muškarca od istog. Naime, mnoge će PMS iskoristiti za postizanje ranije utvrđenih ciljeva. Neke žene su razvile ozbiljne strategije kako bi pod okriljem PMS obogatile svoj garderober i kupile 65. par sandala. Samo ozbiljno glup čovek željan smrti bi se usudio i da pokuša da pruži otpor pri ovakvom njenom predlogu.
Generalno govoreći, nema tu mnogo pomoći i najviše što možete da učinite jeste da se što je bolje moguće pripremite za te njene dane u mesecu. No, budite sigurni da će ona već naći nešto što joj smeta kod vas, tako da se slobodno opustite. U principu bi najbolje bilo ukoliko vam prihodi to dozvoljavaju da sklonite sve oštre predete iz kuće i privremeno se odselite sa decom u Kolorado. U svakom slučaju, vremenom ćete shvatiti da ćete bez obzira na to šta kažete, odgovorite, uradite ili ne uradite, na kraju vi svejedno biti krivi za sve. I onda, kad ste već krivi, slobodno radite sve ono što se inače ne biste usudili: kartajte se do kasno, idite u kladionicu, zapijte se posle posla, “zapijte se posle posla” ili, kao vrhunac drskosti, otiđite kod mame na ručak za Noizz.rs piše Boris Trivan
