Jednom davno živela je jedna starija žena koja je morala da hoda do reke svako jutro kako bi uzela vodu za piće, kuvanje i kupanje. Sa sobom je nosila dve kante koje bi napunila na obali reke i onda ih nosila natrag do svoje seoske kućice.
Jedna kanta je bila novija, bez rupa. Ali, druga kanta je bila stara, s nekoliko pukotina koje su propuštale vodu i kroz koje je voda curila celim putem. Dok je žena stigla do kućice, gotovo trećina vode je putem iscurila.
Jednog dana, na redovnoj šetnji do reke, oštećena kanta – koja se uvek osećala da nije dovoljno dobra kao druga kanta – reče staroj ženi: “Želim da znaš da iz mene curi voda svako jutro tokom proteklih godina. Strašno mi je žao zbog toga i zato što ti otežavam život. Razumeću ako želiš da me zameniš novom kantom.”
Žena se nasmešila. “Zar stvarno misliš da celo to vreme nisam znala za tvore pukotine?”, upitala je. “Pogledaj samo svo ovo predivno cveće koje raste uz stazu od reke do moje kućice. Ja sam zasejala njihovo seme, ali ti si ta koja ih zaliva svako jutro”.
ZAPAMTITE:
Osećaj da ste dovoljno dobri u životu, na poslu ili u vašim odnosima voljenim ili bliskim osobama vezan je uz to kako mi gledamo na rupe u našim kantama. Jer svi mi imamo nekoliko pukotina!
No jesu li pukotine te koje nas uništavaju, kvare iskustvo i čine nas manje poželjnim ili potrebnim?
Ili te pukotine ostavljaju za nama tragove pune predivnog cveća za koje jednostavno nismo imali vremena da stanemo i shvatimo njegovu lepotu i svrhu?
Izaberite da vidite cveće zbog pukotina – izaberite da shvatite kako vas baš te pukotine čine dovoljno dobrima – i celi će se svemir promeniti u vama.
zdravaisretna.hr
