Blebetanja o tome da žele da budu poštovane, cenjene i shvaćene, upravo su samo to – blebetanja. Onog trenutka kada je ispoštujete, „iscenite“ i shvatite, ona će po „defoltu“ potražiti nekog novog, sledećeg koji će morati da nauči da je ceni, poštuje i razume. Pogađate šta će biti sa njim..
Ako bismo malo zdravorazumski razmislili, kao najveći planetarni ljubavnici navode se muškarci mahom latino porekla – Italijani, Španci, Kubanci, cela Južna Amerika Francuzi (koji spadaju ko zna gde). I šta su njihove univerzalne odlike – hoštapleri i preljubnici vatrene krvi čijim venama teče čista strast. Ok, neretko i 2 do 5 promila neke žestine, ali ko smo mi da sudimo…
Ipak, oni su ono za čim čeznu sve žene, ali definitivno nisu ono što zahtevaju od muškarca sa kojim su. Pravo pitanje nije zašto je to tako, već da li one uopšte zahtevaju da muškarci budu osećajne dušice, odnosno šonje, papučari i sve ostalo…
Odgovor je NE. U pitanju je greška koja nam je inače poznata kao fenomen PRINCA NA BELOM KONJU. To je ono o čemu žene sanjaju i nadaju se da će na jednog takvog naići. Problem je u tome što žene vezu doživljavaju kao dresuru.
