Ne znam za vas, ali ja sam se proteklih dana osećala depresivno, bukvalno sam praznike provela u kuhinji ili krevetu, a sada sam prvi put osetila i koliko košta priprema trpeze za Božić. Pa zbog toga ću do kraja meseca biti švorc!
Prethodnih godina praznike sam uglavnom provodila kod kuće, u selu sa porodicom. Dok sam studirala, trebalo je samo da se „nacrtam“ tamo, dok su mama i baba pripremale sve što tada treba da se nađe na trpezi. Moje je bilo da usisam, obrišem prašinu, eventualno pomognem mami oko torte i kolača, ali je ona uvek bila u fazonu „ti odmaraj, ja ću sve“.
Čak i kupovinu potrepština za Badnje veče i Božić obavljali su roditelji, ja sam jednom rečju „kulirala“. Znala sam da daju dosta novca na to, ali me to tada nije posebno interesovalo.
Međutim, ove godine sam prvi put praznike dočekala u gradu sa dečkom, da vas sada ne smaram razlozima zbog kojih nisam otišla na selo.
Elem, rešila sam da ove godine ja budem domaćica pa sam od ranog jutra na Badnji dan išla na pijacu po povrće, voće, suve šljive, badnjak, kupila ribu i sve što mi je bilo potrebno za božićni ručak. Pošto nismo neki ljubitelji prasetine, koju realno svako malo jedemo kod mojih na selu, za ručak sam rešila da pripremim ćuretinu koju oboje volimo. Kupila sam i potrebni materijal za kolač, razne potrepštine za kuću s obzirom da se narednih dana nije radilo, i otišla kući da se organizujem šta ću i kako da radim.
Naravno, prvo sam proverila koliko mi je para ostalo u novčaniku. Kada sam krenula iz stana imala sam oko 6.000 dinara, a po povratku u novčaniku mi je jedva ostalo 500 dinara!
