Gospođa Tompson je obratila posebnu pažnju na Tedija. Kako je radila sa njim, tako je živnuo. Što ga je više podsticala, brže je napredovao. Na kraju godine Tedi je postao jedan od najboljih đaka u razredu. Pored toga što je slagala da podjednako voli svu decu, Tedi je postao njen omiljeni đak. Sledeće godine je pronašla poruku ispod vrata od Tedija da je ona i dalje najbolja učiteljica koju je imao u svom životu.
Šest godina je prošlo pre nego što je dobila novu poruku od Tedija. Napisao joj je da je završio srednju školu, treći u generaciji, ali da je ona i dalje najbolja učiteljica u njegovom životu. Posle četiri godine, dobila je još jedno pismo da mu je ponekad bilo teško, ali je završio fakultet s najboljim ocenama. Uveravao je gospođu Tompson da je ona i dalje najbolja učiteljica koju je imao u svom životu. Posle četiri godine stiglo je još jedno pismo u kome je pisao da je odlučio da i dalje nastavi sa studiranjem. Pismo je bilo potpisano sa dipl. ing. Teodor F. Stodar.
Ali ovde nije kraj priči. Stiglo je još jedno pismo tog proleća. Tedi je rekao da je upoznao jednu devojku i da će se venčati. Objasnio joj je da mu je otac umro pre nekoliko godina i pitao je gospođu Tompson bi li pristala da na venčanju uzme mesto obično rezervisano za mladoženjinu majku. Naravno da je gospođa Tompson pristala. I kao što već pogađate, stavila je onu ogrlicu i onaj parfem.
Zagrlili su se i dr Stodar joj je šapnuo: “Hvala, gospođo Tompson, što ste verovali u mene. Hvala vam mnogo što ste mi omogućili da se osećam posebnim i da mogu da postignem nešto u životu.”
Gospođa Tompson je, sa suzama u očima, šapnula: “Tedi, grešiš, ti si taj koji mi je omogućio da postignem nešto u životu. Pre tebe nisam znala da učim druge.”
alternativainformacije.com
