Ruska književnica i popularna blogerka Marta Ketro govori o bivšim ljubavima i šta ostaje posle njih
Oni koje smo voleli, a posle se rastali sa njima – nije vazno po čijoj inicijativi, ali njihovom krivicom – zašto se vraćaju? Čovek, koji je pre godinu ili pet, slomio tvoje srce, od kojeg si otpuzala u suzama, mrzeći ili opraštajući – nije bitno, koji nije zaboravljen ni dan- danas.
Kako se može zaboraviti uklanjanje slepog creva, čak i nakon zaceljenja, barem zbog ožiljka. Onaj koji je jasno stavio do znanja da je sve gotovo – vraća se. Zašto? Jednom mesečno ili u šest meseci, ali obavezno dobijaš od njega poruku, mail, poziv… On samo želi da zna kako sam, želi da se pohvali još jednim uspehom, sledi poziv u bioskop… prespavati sa mnom, ili ponovo oterati me do đavola.
Ja ne mogu, ceo život sam umirala od zbunjenosti, i ne patim samo ja – zato što je već kraj, kraj, gotovo je – on je oženjen, udata sam, ružne reči su odavno izrečene, izvinjenje je doneto. Odavno sam ravnodušna, ali i dalje me boli.
Takve stvari, dragi moj – sve se svodi na kontraindikacije: odavno sam ravnodušna, i dalje me boli.
Neubedljivo? Ali, to je upravo ono što osećam. Zavolevši, otvaramo svoje srce, jednosmerni kanal na nekoliko megabita, koji je nemoguće blokirati. I svaki, bivši dragi, odlično oseća frekvenciju i sa vremena na vreme bira broj da bi upitao: ” Hoćeš da odemo u bioskop? ”.