Sve je počelo jednog jutra, kada se profesor Radivoj Kašanin odlazeći na posao tramvajem „dvojkom“, zapričao sa slučajnim saputnikom…
Ovo je čuvena urbana legenda o još čuvenijem, omiljenom srpskom profesoru matematike na Elektrotehničkom fakultetu – akademiku Radivoju Kašaninu. Bio je poznat po strogosti i pravednosti, ali i po brojnim anegdotama koje su generacije studenata pričale o njemu.
Sve je počelo jednog jutra, pedeset i neke godine, kada se profesor Radivoj Kašanin (1892-1989) odlazeći na posao tramvajem “dvojkom”, zapričao sa slučajnim saputnikom.
– Momče, nego gde si ti krenuo? – upitao je Kašanin ljubaznog mladića koji mu je trenutak pre toga ustupio mesto.
– Krenuo sam na ispit – odgovorio je momak iz unutrašnjosti, koji je baš tog jutra krenuo, gle čuda, na Elektrotehnički fakultet na ispit.
– Kod kog profesora imaš ispit? – upitao ga je dalje Kašanin ne otkrivajući svoj identitet.
– Ma, kod nekog gadnog Radivoja Kašanina, koji predaje matematiku. Nikada ga nisam video – uzvratio je student ni ne sanjajući sa kim razgovara.
Reč po reč, započnu oni priču o matematici, a student ionako nervozan zbog ispita našao se u čudu što mu “tamo neki penzioner” dosađuje u prevozu.
Pošto su se siti ispričali o svim mogućim oblastima iz matematike došlo je vreme da se rastanu.
– Ja izlazim kod Vukovog spomenika – objasnio je mladić srećan što će se napokon otarasiti dosadnog starca, koji zna daleko više o matematici nego što je mogao i da zamisli.
– I ja isto! – uzvratio je Radivoj, da bi po izlasku iz “dvojke” dodao:
– A sad mi mladiću daj tvoj indeks da ti upišem osmicu. Ja sam taj “gadni Kašanin“. Znaš matematku i veoma mi je drago što smo se upoznali!
Bile su ovo poslednje reči profesora, koji se udaljavao laganim koracima ostavljajući iza sebe preneraženog studenta kome se mastilo u indeksu lagano sušilo na jutarnjem povetarcu.
Katarina Vuković /Telegraf.rs
