Jedan čovek i njegov sin su jednog dana išli šumom.
Odjednom, dečak zape i osećajući bol kriknu: „Ahhh!“ Iznenada, ču glas koji je dolazio s planine: „Ahhh!“
Znatiželja ga obuze pa dreknu: “Ko si ti?“ Ali, odgovor koji dobi beše: „Ko si ti?“
Ovo ga naljuti, pa ponovo dreknu: „Kukavico!“ Glas odgovori: „Kukavico!“
Dečak pogleda oca i upita ga: „Tata, šta se ovo dešava?“ “Sine“, reče otac, „obrati pažnju.“
Tada otac viknu: „Divim ti se!“ Glas odgovori: „Divim ti se!“
Otac ponovo uzviknu: „Predivan si!“ Glas reče: „Predivan si!“
Dečak je stajao iznenađen, ali još uvek ne shvatajući šta se dešava.
Otac mu objasni: „Ljudi ovo zovu ‘eho’. Ali, to je ustvari ‘život’. Život ti uvek vraća ono što ti daješ. Život je ogledalo tvojih dela. Želiš li više ljubavi, podari više ljubavi. Želiš li više dobra, podari više dobra. Želiš li razumevanje i poštovanje, tada razumi i sam poštuj. Ako želiš da ljudi budu strpljivi s tobom, tada i ti budi strpljiv s ljudima. Ovo pravilo odnosi se na svaki aspekt života.
Život ti uvek vraća ono što daješ. Tok tvoga života nije slučajnost, on je eho tvojih dela.„
mudrosti.org
