Saznajte kako je na neobičan način jedan mudrac naučio mladića da dovoljno ceni sebe
Jednom se jedan mladić obratio mudracu za pomoć rekavši mu:
” Dolazim ti, učitelju, jer se osećam tako bezvredno da nemam volje ni za šta. Kažu mi da sam ni za šta, da ništa ne radim dobro, da sam nespretan i prilično glupav. Kako mogu da se popravim? Što mogu da učinim da me više cene? ”.
Učitelj mu je, i ne pogledavši ga, rekao: “Baš mi je žao, momče. Ne mogu ti pomoći budući da prvo moram da rešim svoj problem. Možda posle…” Malo je zastao i dodao: “Kad bi ti meni pomogao, brže bih to rešio i možda bih onda mogao da ti pomognem.”
“V… vrlo rado, učitelju”, oklevao je mladić osećajući da je opet obezvređen i da su njegove potrebe zapostavljene.
“Dobro”, nastavio je učitelj. Skinuo je prsten koji je nosio na malom prstu leve ruke i pružajući ga mladiću, dodavši: “Uzmi konja koji je napolju i odjaši do pijace. Treba da prodam ovaj prsten jer moram da vratim dug. Moraš za njega da dobiješ najbolju moguću cenu i ne prihvataj manje od jednog zlatnika. Idi i što pre se vrati s tim novčićem.”
Mladić je uzeo prsten i otišao. Čim je došao na pijacu, počeo je da nudi prsten trgovcima koji su ga promatrali sa zanimanjem dok im mladić nije rekao koliko traži za njega.
Kad je mladić spomenuo zlatnik, neki su se smejali, drugi su okretali glavu i samo je jedan starac bio dovoljno ljubazan da mu objasni da je zlatnik prevredan da bi ga dobio u zamenu za prsten. Neko je htio da pomogne te mu ponudio srebrenjak i bakrenu posudicu, ali mladić je dobio uputstvo da ne prihvata ništa manje od zlatnika pa je odbio ponudu.
Nakon što je ponudio prsten svima koje je sreo na pijaci, a bilo ih je više od stotinu, skrhan zbog neuspeha popeo se na konja i vratio se. Mladić je silno želeo zlatnik, da može da ga da učitelju i reši ga brige kako bi napokon dobio njegov savet i pomoć. Ušao je u sobu.
