Dva prijatelja su hodala pustinjom. U jednom trenutku su se posvađali i jedan ošamari drugog. Povređeni ne reče ništa, ali zapisa u pesku: “Danas me ošamario prijatelj.”
I tako nastaviše oni svoj put, i nađu oazu. Odlučili su da se okupaju. Ali prijatelj koji je bio povređen upao je u živo blato. Ovaj drugi ga spasi. U tišini spašeni prijatelj uklesa u kamen: “Danas mi je prijatelj spasio život. “
Ovaj koji ga je udario i koji mu je spasio život ga upita: “Kada sam te udario, to si zapisao u pesku, a kada sam ti spasio život to si uklesao u kamen. Zašto?”.
Prijatelj mu odgovori: Kada te neko povredi, to moraš zapisati u pesku kako bi vetrovi oproštaja to obrisali. A kada neko učini nešto dobro za nas, to treba da uklešemo u kamen kako vetrovi zaborava nikada ne bi mogli da obrišu.
dnevno.hr
