Indijanac i njegov prijatelj su išli Tajms Skverom u Njujorku tokom pauze za ručak. Ulice su bile pune ljudi. Automobili su trubili, taksi vozila su škripala gumama, sirene su odzvanjale, a zvukovi grada su bili gotovo zaglušujući.
Odjednom, Indijanac kaže: “Čujem cvrčka.”
Njegov prijatelj je odgovorio: “Šta? Mora da si lud. Ne možeš da čuješ cvrčka u ovoj buci!”
“Ne, ja sam siguran u to,” kaže Indijanac: “Čujem cvrčka.”
“To je ludo,” njegov je prijatelj insistirao.
Indijanac je pažljivo slušao na trenutak, a zatim je prešao ulicu prema velikom parku ispunjenom grmovima. Pogledao je ispod grane i, naravno, onde se nalazio mali cvrčak. Njegov je prijatelj bio posve izvan sebe.
“To je neverovatno”, rekao je prijatelj. “Mora da imaš nadljudski sluh!”
“Ne,” reče Indijanac. “Moj se sluh ne razlikuje od tvog. Sve zavisi od toga šta slušaš. “
“Ali to nije moguće!”, reče prijatelj. “Ne bih nikad mogao da čujem cvrčka u ovoj buci.”
“To je istina”, odgovori indijanac. “To zavisi o tome što ti je zaista važno. Dopusti mi da ti pokažem. “
Posegnuo je u džep, izvadio nekoliko kovanica i diskretno ih bacio na pločnik. I onda, dok je buka prepune ulice još uvek odzvanjala u njihovim ušima, primetili su kako se svaka glava u promeru od dvadeset metara okrenula u smeru njihovog pločnika proveravajući nije li to njihov novčić ispao.
“Vidiš li na šta mislim?”, upitao je Indijanac. “Sve zavisi o tome što ti je važno.”
