Jednom sam čula da Univerzum uvek šalje tajne signale i poruke. Počinje sa šapatom Kada ne slušaš, dobiješ tapšanje po ramenu. Ako to ignorišeš, dobiješ čekićem u glavu.
To što nisam želela da se vratim u Kanadu mi je bio prvi šapat, prvi znak. Ali, moj tata je platio pozivnice, je l’ tako?
Stivovi roditelji su nam kupili kamionet kao svadbeni poklon i on je doveo svoju nagradu, 400 dolara vrednu lampu. Sa kamionetom smo se vozili na Floridu na proleće, a bio je natovaren poklonima za venčanje. Dva meseca kasnije, bili smo u braku. Nekoliko mojih bivših momaka su bili prisutni. Da li je to bio još jedan znak?
Kad je vozio na jedno ostvo na naš medeni mesec, bila sam nervozna. Više straha, više nervoze. Šta sam to uradila?!
Iako je Stiv bio mehaničar, hteo je da proba novu karijeru i upisao je školu za električare. Ali, nije mogao da ide u nju, našao je neki razlog. Narednih 10 meseci je promenio 8 poslova. Gubljenje svakog, naravno, nikad nije bilo njegova krivica.
I tada se desilo, čekić u glavu.
Tapkanja po ramenu su se nastavila. Počeo je da nestaje satima u to vreme. Jedan od tih dana je kada je trebalo da popravi klimu u kolima. Zabrinuta, zvala sam radnju u koju je rekao da ide i oni su mi rekli da se nikada tamo nije pojavio. Kasnije mi je rekao da je bio u striptiz klubu. Pošto smo mladenci, bila sam baš uznemirena što me je lagao.
Kasnije je došao taj čekić u glavu koji me je oborio. Shvatila sam da Stiv nije mogao da preživi dan, a da ne pije šaku lekova za smirenje. Nije mi bilo jasno kako to ranije nisam primetila. To je počelo da utiče na naš život, seks, i na moje samopouzdanje.
Tada sam otkrila njegovu narav. Slučajno sam ispustila hranu na pod. U nekim vezama to može da bude smešno. Za njega, to je bio okidač za bes. Živela sam sa bombom koja samo što nije eksplodirala.
Dan kada je podigao ruku na mene je bio poslednji moj dašak snage. Nije dobio svoju “dozu” i odlepio je.
Taj dan sam završila sa njim. Deset meseci od kada sam rekla “Pristajem”, rekla sam “Ne pristajem”.
Stiv je spakovao svoju lampu u svoj kamionet i vratio se u Kanadu. Kad se zaustavio ispred kuće mojih roditelja, gde smo se opraštali, ja sam pukla. Savladale su me emocije.
Imala sam 23 godine i brak je trebalo da bude uvek i zauvek i ja sam pobacila, iako sam duboko u sebi znala da nikad nisam zapravo volela njega, nego sam volela ideju braka.
Posle 16 meseci, naš razvod bio je konačan. Ako nešto mogu da izvučem iz ovog iskustva je što sam naučila šta želim od veze, a šta ne želim. Trebalo mi je vreme da se povratim i da nađem momka sa kojim želim brak i porodicu.
kurir.rs
