Otrovni ljudi postoje. Oni prkose logici. Jedni su blaženo nesvesni negativne aure koja ih prati, a drugi kao da uživaju u stvaranju haosa i izluđivanju sveta oko sebe. Jedno je sigurno, ovakvi ljudi izazivaju nemir, unose razdor i nepotrebno komplikuju…sve. I da im na čelu piše šta su, teško bi ih bilo izbeći. Jer otrovnih ima svuda. To mogu biti kolege, šefovi, rođaci, prijatelji, članovi porodice, partneri…
Svi smo barem jednom u životu iskusili gorčinu i snagu njihovog otrova. Pored njih se osećamo stegnuto, poniženo, ili napadnuto. Odjednom smo napeti, nesigurni, ili dižemo gard. Energija počinje da nam opada, osećamo se „opkoljeno“ i jedva čekamo da pobegnemo – što dalje od njih. Opasnost se krije u njihovoj suptilnosti, i tom perfidnom načinu na koji uspevaju da nas navedu da pomislimo – „nisu oni krivi, mora da je do mene.“. Ovo je prvi simptom trovanja. Otrov počinje da radi, a mi počinjemo da preispitujemo svoju „preosetljivost“, svoje „preterane reakcije“, i to što smo opet „pogrešno protumačili“ njihove namere.
Postoji li protivotrov? Najočigledniji lek, ujedno je i najdelotvorniji – okreni se i idi. Ali to je lakše reći nego uraditi, jer neke ljude jednostavno ne možeš tek tako izbaciti iz života. Zato je važno da shvatiš način na koji oni funkcionišu, upoznaš se sa njihovim navikama i obrascem ponašanja. Iako ih ima ih mnogo više, ovo su neke od poznatijih vrsta otrova koji toksični ljudi koriste.
Otrov br. 1: Manipulacija.
Gospodar svih otrova, može se koristiti kao dodatak ili baza za ostale. Ako imaš osećaj da jedino ti „ulažeš“ u vaš odnos, najverovatnije je da si u pravu. Otrovni odlično znaju kako da probude osećaj da im nešto duguješ. Takođe znaju kako da dobiju ono šta žele, povrede te, a onda tvrde da su sve to zbog tebe i radili. Ovo se najčešće dešava na radnom mestu ili u vezama gde je odnos „snaga“ manje-više ravnopravan – „Ostavila sam ti 7-8 izveštajčića da popuniš, neće ti trebati više od dva meseca. Kapirala sam da ćeš ceniti ovu priliku da stekneš dragoceno iskustvo, i pritom i naučiš posao.“ Ili, „planirao sam da pravim roštilj na placu, taman da se malo družimo, nismo se videli sto godina. E bilo sjajno da idemo tvojim kolima, moja su pokvarena, i molim te ponesi staru odeću da, kad si već tu prenesemo neke stvari na tavan“.
Protivotrov: shvati da nikome ništa ne duguješ. Ako ti se nešto ne čini kao usluga, najverovatnije to i nije.
Otrov br. 2: Neizvesnost
Jednog dana biće divni prema tebi, sledećeg ćeš se pitati šta si to uradio pa si ih uznemirio. Najčešće neće postojati ništa očigledno što bi objasnilo naglu promenu rasoloženja – ali ti ćeš jednostavno „znati“ da nešto nije u redu. Jednom će biti tužni, drugi put hladni ili džangrizavi, onda će te bezrazložno peckati. Na pitanje „šta ti je?“, najčešće ćeš čuti „ništa“ – ali ne brini, to „ništa“ dolazi sa dovoljno pratećih signala, pa ćeš uvek znati da postoji „nešto“. Ti signali mogu biti, prenaglašeni uzdah, podignuta obrva, ili hladan zagrljaj. I odjednom hvataš sebe kako ih u mislima opravdavaš, ili činiš sve kako bi ih oraspoložio i usrećio. Nadam se da sada konačno shvataš zašto to rade.
Protivotrov: okani se potrebe da ih zadovoljiš. Otrovni su odavno shvatili da će pristojni ići daleko u pokušaju da oraspolože ljude do kojih im je stalo. Ako tvoji pokušaji da ih usrećiš ne funkcionišu, ili su kratkoga veka, možda je vreme da prestaneš sa tim. Okreni se i idi, pa se vrati kada im se raspoloženje promeni. Njihova osećanja nisu tvoja odgovornost. Ako se, pak desi da nekog nehotice povrediš, pitaj, razgovarajte o tome, i ako treba, izvini se iskreno. Zreli ljudi ne pokušavaju da čitaju misli, igraju igrice i pogađaju tačan odgovor. Zreli ljudi razgovaraju.
Otrov br. 3: Projekcija.
Umesto da prihvate sopstvenu, odgovornost za svoja osećanja prebacuju na tebe. To se zove projekcija, kada svoja osećanja i misli projektujemo na nekoga. Na primer, neko ko je ljut, a ne želi da preuzme odgovornost za to, može optužiti tebe da si ljut na njega. Suptilnija verzija: „jel sve u redu između nas?“, Direktnija verzija: „zašto si ljut na mene?“, ili „Danas si baš loše raspoložen.“. Kada shvatiš da si počeo da se pravdaš i braniš za nešto što od samog početka nisi ni osećao, već je kasno.
Protivotrov: na početku jasno moraš razgraničiti šta je tvoje, a šta njihovo. Ako osećaš kao da se prečesto braniš od optužbi, ili pitanja koja nisu na mestu, verovatno je da si žrtva nečije projekcije. Ne moraš da se pravdaš, braniš ili objašnjavaš, pogotovo ako su optužbe projektovane. Ne moraš, jer prijatelji ti to neće tražiti, a neprijatelji ti neće verovati.
