Prošlo je godinu dana otkad je tvoj suprug raskinuo sa mnom. Nije to uradio zbog tebe niti da bi sačuvao vaš brak. Učinio je to jer je naša veza došla do tačke kad je meni nanosila više bola nego sreće. Znao je da tebe i decu neće nikad ostaviti. Znao je koliko me boli svaki put kad me poljubi i ode kući tebi. Mogao je da živi s tim da tebe vara, ali ne i s tim da ja živim u toj boli.
Ti me mrziš i mrzećeš me, znam to. Ali, nekad bih volela da možemo da razgovaramo. Htela bih da se nađemo i da mogu da ti ispričam zašto smo to uradili.
Kad bismo se našle i napile zajedno, volela bih da ti kažem jednu stvar. Nisam loša osoba, nisam bezosećajna. Htala bih da ti ispričam svoju priču da bi imala razlog da se osećaš bolje.
Jedne večeri sam šetala i prošla pored restorana gde vas dvoje idete petkom uveče. Pogledala sam kroz prozor i videla vas dvoje. Imala sam osećaj kao da je taj trenutak trajao čitavu večnost. Videla sam njegov pogled i zavodljiv osmeh upućen tebi. Ono što sam još videla te večeri izazvalo mi je isto toliko bola koliko sam i ja nanela tebi. Shvatila sam da nas voli obe.”
kurir.rs / jutarnji.hr
