Oboje smo odrasli ljudi s decenijskim iskustvom defekacije. Nismo amateri u kenjanju. Zato mi je i teško da poverujem da baš nikad ne možeš izdržati ili zadržati. Verovao ti ili ne, i ja kakim, ali sam rutinski sposobna da odgodim to do nekog prikladnijeg vremena. Da samo znaš koliko jutara sam trpela na ulazu u školu kada bih ostavila decu. Uspela sam da celokupan svoj odrasli život prođem bez sramoćenja i bez incidenata sa svojim sr*njem. Kad imam zakazane obaveze, odradim svoju nuždu pre nego ona dosegne krajnju potrebu.
Ja nisam neko čudo koje super kontroliše svoje potrebe za pražnjenjem; normalna sam osoba s normalnom crevnom aktivnošću, zato s puno samopouzdanja mogu reći da tvoja iznenadna potreba da ostaviš sve i odeš na wc je vrlo sumnjiva.
Takođe, dragi moj, postoji ogromno neslaganje s tvojom hitnošću i vremenom završetka. Ljudi kojima je stvarno nužda – kao što ti tvrdiš da ti je svaki put – obave to što imaju u sekundama nakon što sednu na WC šolju. A eto tebe, pola sata kasnije, još uvek zalepljen na porculanskom tronu s mobilnim u ruci. Nešto mi govori da je tvoje hitno st(r)anje više kao maratonski Candy-Crushing, Facebooking, virtualni lov na jelene ili seanse Game of Thronesa.
Dok si ti odsutan i sam, blaženo trošiš vreme u svojoj gajbi, JA obavljam druge važne stvari vremenski bitne: sklanjam mleko u frižider pre nego što se pokvari, stavljam decu na spavanje pre nego što prođe pola sata od njihovog uobičajenog vremena za počinak, perem sudove pre nego što se toliko stvrdnu da ostatke ni dletom neću moću da odstranim.
Nadam se da uviđaš šta je ovde problem.
Mužu, ukratko, tvoje sr*nje me užasno nervira.
Zato, zapamti ovo:
1. Nesebično kakenje je stvar opšte pristojnosti.
2. Kupatilo nije muška pećina.
3. Ako sediš tamo dovoljno dugo da ti noge utrnu, verojatno ti i nije bilo toliko hitno.
To su tri ključne stvari koje se nadam da ćeš shvatiti nakon ovog pisma.
I šaljem ti ovo na mail da bi to mogao da pročitaš u WC-u, jer oboje znamo da ćeš tamo i biti.
S ljubavlju,
Tvoja Žena
